Istraživanje: Usled velikih vrućina, pčele polažu i do 70 odsto manje jaja

Poznato je da je reproduktivni razvoj biljaka, a posebno razvoj i funkcionalnost polena, veoma osetljiv na toplotni stres.

Naime, kada se tokom razvoja cvetova javi ekstremna vrućina, kao što je to ovog leta bilo u prvoj polovini jula u Srbiji, ali i sada ponovo tokom avgusta, to može imati višestruke negativne posledice po cvet, uključujući lošiji transport hranljivih materija do polena, njegovu smanjenu vitalnost, pa i neuspešno oslobađanje, piše Klima101.rs.

Međutim, nedostajalo je istraživanja koja bi testirala kako ovakav polen, koji je bio izložen visokim temperaturama, utiče na razvoj larvi pčela, niti da li larve pčela mogu da se razvijaju i prežive hraneći se ovakvim polenom. Drugim rečima, nismo imali odgovor na pitanje da li biljke izložene toplotnom stresu adekvatno zadovoljavaju prehrambene potrebe svojih oprašivača – sve do sada.

Jedna nova studija ispitala je upravo ovaj problem.

Grupa istraživača sa Državnog univerziteta Mičigen u SAD eksperimentalno je ispitala kako kratkotrajno izlaganje cvetnica ekstremnoj vrućini utiče na ponašanje pčela, njihovu plodnost, razvoj i na preživljavanje potomaka. U toku eksperimenta, ovo izlaganje bilo je vrlo ograničeno – samo 4 sata na temperaturi od 37,5 °C – ali rezultati nikako nisu ohrabrujući.

Naime, istraživanje je pokazalo da visoke temperature mogu drastično uticati na reprodukciju pčela. Ženke pčela koje su na raspolaganju imale samo biljke izložene toplotnom stresu, iako je broj cvetova bio sličan u obe eksperimentalne grupe, položile su čak 70% manje jaja nego ženke koje su na raspolaganju imale biljke koje nisu bile izložene toplotnom stresu.

Toplotni talasi negativno utiču kako na domaće pčele, tako i na tzv. solitarne vrste, koje ne žive u košnicama ali su svejedno ključne u procesima oprašivanja

Istraživanje sprovedeno u SAD nije pokazalo promenu samo u broju položenih jaja: nakon izlaganja biljaka visokim temperaturama, promenjena nutritivna vrednost polena odrazila se i na preživljavanje larvi pčela.

U toku istraživanja, larve koje su konzumirale polen sa ispitivanih biljaka imale su značajno nižu stopu preživljavanja od kontrolne grupe. Čak i one larve koje su uspele da prežive, razvijale su se sporije i imale su kraći životni vek od jedinki koje nisu konzumirale polen izložen toplotnom stresu.

Ovaj rezultat nije važan samo za naše razumevanje ponašanja domaćih pčela u vreme učestalijih i intenzivnijih toplotnih talasa, već je važan i za budućnost tzv. solitarnih pčela, koje su važan element naših ekosistema.

Naime, oprašivanje, odnosno prenošenje polena sa jedne biljke na drugu, predstavlja jednu od najvažnijih ekosistemskih usluga, jer omogućava polno razmnožavanje i opstanak biljaka cvetnica. Interakcije između biljaka i oprašivača su od ključnog značaja za poljoprivrednu proizvodnju i očuvanje prirodnih ekosistema. Mnogi organizmi učestvuju u oprašivanju, ali pčele su nesumnjivo najvažnije među njima.

Istraživanje sprovedeno u SAD nije pokazalo promenu samo u broju položenih jaja: nakon izlaganja biljaka visokim temperaturama, promenjena nutritivna vrednost polena odrazila se i na preživljavanje larvi pčela.

U toku istraživanja, larve koje su konzumirale polen sa ispitivanih biljaka imale su značajno nižu stopu preživljavanja od kontrolne grupe. Čak i one larve koje su uspele da prežive, razvijale su se sporije i imale su kraći životni vek od jedinki koje nisu konzumirale polen izložen toplotnom stresu.

Ovaj rezultat nije važan samo za naše razumevanje ponašanja domaćih pčela u vreme učestalijih i intenzivnijih toplotnih talasa, već je važan i za budućnost tzv. solitarnih pčela, koje su važan element naših ekosistema.

Naime, oprašivanje, odnosno prenošenje polena sa jedne biljke na drugu, predstavlja jednu od najvažnijih ekosistemskih usluga, jer omogućava polno razmnožavanje i opstanak biljaka cvetnica. Interakcije između biljaka i oprašivača su od ključnog značaja za poljoprivrednu proizvodnju i očuvanje prirodnih ekosistema. Mnogi organizmi učestvuju u oprašivanju, ali pčele su nesumnjivo najvažnije među njima.

Mada kada pomislimo na pčele obično pomislimo na pčelarstvo i „domaće” košnice, većina pčela na svetu, oko 80% svih vrsta pčela, zapravo živi solitarnim, odnosno samostalnim načinom života, što znači da svaka ženka pravi pojedinačno gnezdo za sebe i svoje potomke.

Za razliku od tzv. socijalnih pčela, u koje spada i evropska medonosna pčela (Apis mellifera), a koje žive u velikim gnezdima i formiraju kolonije, solitarne pčele imaju specifičan način života zbog kojeg su njihova gnezda teško uočljiva i često neprimetna.

Pošto različite biljke imaju cvetove raznih veličina i oblika, one zahtevaju prisustvo oprašivača koji se takođe razlikuju po veličini i obliku. To znači da nije dovoljna samo jedna vrsta pčela da bi proces oprašivanja bio potpun: potrebna je raznovrsnost oprašivača kako bi sve biljke bile efikasno oprašene.

Samim tim, iako je njihov životni vek relativno kratak i ne prave med, solitarne pčele svejedno imaju neprocenjivo važnu ulogu u oprašivanju, a koja je danas ugrožena sve intenzivnijim i češćim toplotnim talasima.

Postoje potencijalna rešenja za ovaj problem – ali to nije jedini način na koji klimatske promene utiču na pčele i njihovu ulogu u ekosistemu

Autori studije o uticaju vrućina na polen ističu hitnu potrebu za strategijama i rešenjima koja bi poljoprivredne kulture koje se oprašuju pčelama zaštitile od visokih temperatura. Jedan od predloga je korišćenje nadzemnog navodnjavanja za hlađenje polja tokom perioda ekstremne vrućine, što može pomoći u zaštiti polena i očuvanju njegove nutritivne vrednosti.

Međutim, čak i u idealnom scenariju, ovakva rešenja ne bi uklonila sve probleme sa kojima se pčele suočavaju u svetlu klimatskih promena.

Već je poznato da promene klime izazivaju neusklađenost između perioda cvetanja biljaka i perioda aktivnosti pčela, kao i pomeranje geografskog rasprostranjenja (areala) određenih vrsta, što dovodi i do njihovog prostornog razmimoilaženja, a ne samo vremenskog. Kao rezultat, biljke i njihovi oprašivači se ne pronalaze, čime se prekida njihov suštinski važan odnos.

Takođe, pored uticaja na polen, nagli porast temperature može kod pčela izazvati akutni stres i smrt, toplotni talasi mogu prouzrokovati hronični fiziološki stres, dok efekti dugoročnog zagrevanja okruženja mogu biti suptilniji i kumulativni, izraženi u promenama u veličini tela, fenologije, ponašanja, životnog veka i remećenja odnosa polova unutar populacija pčela.

Slika uticaja klimatskih promena je, drugim rečima, široka, a usled ovakvih novih istraživanja postaje još šira nego što smo ranije mislili.

Jasno je da jedino što nam preostaje jeste da se i u odgovoru takođe fokusiramo na širu sliku – onu koja uključuje i borbu protiv posledica klimatskih promena, ali i njihovo ublažavanje i na kraju zaustavljanje. Kako pokazuje ovo istraživanje, teško je sagledati šta se sve u suprotnom može dogoditi.

O autorki

Dr Jovana Bila Dubaić je doktor ekoloških nauka zaposlena na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu kao docent za užu naučnu oblast Ekologija, biogeografija i zaštita životne sredine. Svoju profesionalnu karijeru posvetila je istraživanju pčela, proučavajući njihovu ulogu u kontekstu agroekologije i urbane ekologije. Strast prema biologiji i nauci deli sa širom publikom putem društvenih mreža, javnih nastupa, predavanja, radionica i učešće na naučnim festivalima i sajmovima.