Beograđani među najmanje zadovoljnim javnim prevozom: Šta je pokazao izveštaj Evropske komisije o kvalitetu života u gradovima?

Po tome sudeći, čak 56% Beograđana nije zadovoljno uslugama gradskog prevoza.

Sa druge strane, gotovo svi učesnici ankete iz Ciriha, čak 95%, izrazili su zadovoljstvo javnim saobraćajem. Dominantno pozitivna osećaja zabeležena su i među Bečlijama (91% anketiranih navelo je da je zadovoljno), kao i u Roterdamu u Holandiji (89%) i u Helsinkiju u Finskoj (89%), prenosi Klima101.

Ali naša prestonica ne zaostaje samo za ovim blistavim primerima…

U proseku, oko sedam od deset stanovnika evropskih gradova zadovoljno je gradskim prevozom, dok je u Beogradu to znatno manje – oko četiri od deset.

Učesnici istraživanja beogradski prevoz nisu preterano dobro ocenili kada su u pitanju bezbednost, dostupnost, učestalost i pouzdanost. Konkretno, manje njih je zadovoljno ovim kategorijama u odnosu na stanovnike ostalih gradova.

Uprkos tome, mi nismo neslavni šampion na Balkanu. Ta titula pripala je Tirani gde se manje od trećine ispitanika, tek 29%, izjasnilo zadovoljnim javnim saobraćajem.

Izgleda da u našem regionu gradski prevoz pretežno ne ispunjava očekivanja i potrebe korisnika: među deset gradova Evrope sa najmanjim procentualnim zadovoljstvom javnim saobraćajem plasiralo se pet balkanskih prestonica.

Pored Beograda i Tirane, to su Bukurešt (54%), Skopje (47%) i Podgorica (37%).

Iako smo se našli na strani spektra koja deluje manje zadovoljno (ili možda čak nezadovoljno gradskim prevozom), to ne znači da se ne vozimo beogradskim autobusima, tramvajima i trolama. Pedeset četiri odsto anketiranih iz Beograda koristi gradski prevoz što nas je dovelo među deset deset gradova sa najvećim procentima korisnika.

Ubedljivi rekorder na tom polju jeste glavni grad Češke: među stanovništvom Praga, korisnici usluga javnog saobraćaja zauzimaju udeo od 71%.

Zadovoljstvo gradskim prevozom u snažnoj je vezi sa sveokupnim zadovoljstvom ljudi u gradu, navodi se u izveštaju. Na tom polju Beograd jeste naizgled performirao bolje, sa preko dve trećine ispitanika zadovoljnih životom (69%), ali glavni grad Srbije i dalje se našao među deset evropskih gradova sa najmanjim zadovoljstvom.

Evropski grad, obuhvaćen istraživanjem, u kojem su ljudi najmanje zadovoljni javnim saobraćajem i kvalitetom života jeste Palermo u Italiji.

Gradski prevoz posmatra se kao jedan od lekova za mnoge boljke savremenih gradova: od saobraćajnih gužvi preko zagađenja vazduha do štetnih emisija.

Ali on je samo deo jedne šire priče koja se zove održiva mobilnost, a u koju spadaju i vožnja bicikla i pešačenje.

Kada je reč o ova dva vida kretanja, oni u Beogradu nisu mnogo zastupljeni.

Bicikl vozi svega 6% stanovnika što bi moglo da se pripiše manjku biciklističke infrastukture, a jedini lošiji skor sa tek 5% ostvario je Rim. Tipičnim danima, pešači nešto manje od četvrtine Beograđana (21%), a ovaj rezultat nas je doveo na deseto mesto evropskih gradova sa najmanjom zastupljenošću pešačenja.