Foto: EPA-EFE/ANATOLY MALTSEVDvonedeljni razgovori o klimi na samitu u Bakuu COP29 trebalo bi da se završe u petak, međutim mnoge zemlje u razvoju su frustrirane jer nedostaje napredak u dogovorima oko finasiranja. Siromašne zemlje žele najmanje milijardu dolara godišnje pomoći kako bi smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i izborile se sa uticajem ekstremnih vremenskih uslova. Sa druge strane, bogate zemlje još nisu dale cifru o tome koliko će biti spremne da doniraju.
Prošlonedeljna studija vodećih svetskih ekonomista sugeriše da bi oko 500 milijardi dolara trebalo da dođe iz privatnog sektora, a oko 250 milijardi dolara od multilateralnih razvojnih banaka, kao što je Svetska banka. Poručeno je i da bi direktna davanja grantova i zajmova iz razvijenih zemalja zemljama u razvoju trebalo da se udvostruče, ali zemlje sa višim prihodima još nisu pristale na to, prenosi Gardian.
Jedan od najuticajnijih ličnosti na samitu UN COP29 nemački državni sekretar u Ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj Jochen Flasbarth rekao je da vlade zemalja, koje su se sastale radi postizanja globalnog rešenja o finasiranju klime, ove nedelje moraju da prevaziđu svoje razlike i postignu dogovor.
“Ako se pregovori nastave do sledeće godine, nemaju šanse sa Donaldom Trampom u Beloj kući. Odlaganje odluke nije preporučljivo. Imamo sve veću krizu u svetu, rat, zemlje koje nestaju iz globalne solidarnosti poput SAD i odlazak argentinske delegacije. Ovo su jasni signali da će biti teško”, naveo je on.
Razgovori na klimatskom samitu su takođe bili opterećeni kontroverzama oko uticaja kompanija za fosilna goriva. Nafta i gas čine 90 odsto azerbejdžanskog izvoza, a predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev ih je na ceremoniji otvaranja opisao kao „dar od Boga“. Lobisti fosilnih goriva na COP29 brojčano nadmašuju delegacije 10 najugroženijih zemalja i dobili su tretman „crvenog tepiha“.
Nemački državni sekretar je takođe pozvao Kinu, kao najvećeg svetski emitera emisija ugljenika, da bude transparentnija pružanju pomoći i finasija siromašnim zemljama, te da nije dovoljno samo obećanje.
“Ne sumnjamo da oni rade nešto značajno, ali to je crna kutija. želimo da bolje razumemo šta rade”, poručio je on.
Klimatski samiti organizuju se svake godine počev od 1995. kada je prvi COP upriličen u Berlinu. Do sada su se konferencije održavale u gradovima poput Buenos Airesa, Marakeša, Nju Delhija, Kankuna i Glazgova. Ovogodišnji COP29 svečano je otvoren u Bakuu 11. novembra, a trajaće do 22. Okuplja lidere i diplomate, nevladine organizacije, aktiviste, naučnike iz oko 200 zemalja sveta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
