Jedan odsto najbogatijih ljudi u svetu odgovorno za više emisija štetnih gasova nego dve trećine najsiromašnijh

Najbogatijih 77 miliona ljudi bili su odgovorni za 16 odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida, što je više od svih emisija iz automobila i drumskog saobraćaja. U izveštaju se navodi da je 10 odsto najbogatijih odgovorno za polovinu globalnih emisija.

Način života milijardera podrazumeva velike zagađivače ugljen-dioksidom kao što su privatne jahte ili privatni mlaznjaci. Jedan od najbogatijih u SAD, Lari Elison imao je takozvani „karbonski otisak“ 539 puta veći od prosečnog Amerikanca.

Veliki deo problema je i ulaganje, vlasništvo ili suvlasništvo superbogataša u kompanijama koje su najveći zagađivači, navodi Oksfam, nevladina organizacija osnovana u Velikoj Britaniji sa ciljem iskorenjivanja globalnog siromaštva.

U izveštaju se navodi se da su superbogati svojim uticajem na medije, politiku i donosioce odluka sposobni da zaštite svoje finanijske interese i spreče bilo kakav napredak u prelasku na obnovljive izvore energije, što čine na štetu siromašnijih i onih koji su izloženi najtežim klimatskim promenama.

Emisije štetnih gasova koje su posledica načina života i poslova jednog procenta superbogataša, izazvaće, prema ocenei Oksfama, od 2020. do 2030. godine smrt njmanje 1,3 miliona ljudi od talasa vrućina.

Prema računici Oksfama, uvođenje poreza od 60 odsto na prihode jedan odsto najbogatijih dovelo bi do smanjenja emisija više od ukupnih emisija u Velikoj Britaniji. Na taj način bi se prikupilo 6,4 biliona dolara godišnje koje bi moglo da se koristi za tranziciju sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.

Svet se, kako se navodi u izveštaju Oksfama, suočava sa dvostrukom opasnošću i to sve većom nejednakosti i klimatskim promenama.

Žene i devojčice, autohtone zajednice i ljudi iz siromašnih zemalja ne mogu da se štite na onaj način kako to mogu superbogati, a to su po pravilu beli muškarci iz ekonomski razvijenih zemalja.

Ta ogromna većina stanovništva zato snosi posledice katastrofalnih suša, šumskih požara ili poplava, što sve više povećava ekonomski jaz. Upravo ta uzročno-posleedična veza je i tema izveštaja Oksfama „Klimatska jednakost. Planeta za 99 odsto“

U izveštaju se ukazuje da se više od 91 odsto smrti povezanih sa elementartnim nepogodama i klimom u poslednjih 50 godina dogodilo u siromašnijim zemljama. Samo 2022. godine, zapadna Afrika se suočila sa poplavama zbog koji je raseljeno oko 1,5 miliona ljudi, a unišreno 300.000 domova.

U ovom trenutku 783 miliona ljudi u svetu ne zna kako da dođe do sledećeg obroka. U zapadnoj Africi poljoprivredna proizvodnja se od 1961. godine smanjila za 34 odsto, velikim delom zbog klimatskih promen.

Istovremeno svetski milijarderi su od 2020. do 2021. godine svoje kolektivno bogatstvo stečeno upravo na hrani i poljoprivredi uvećali za 45 odsto.

Oksfam ocenjuje da obnovljiva energija moža da bude protivteža potrošnji superbogataša, ali da će to biti teško ostvariti jer karbonski otisak milijardera svake godine poništi pozitivan učinak jednog miliona vetrotrubina.

Organizacija zato zahteva da se svakoj osobi obezbedi minimalna dnevna plata, uz istovremeno smanjenje globalnih emisija kroz globalnu redistribuciju prihoda.

Zahteva se i prestanak upotrebe fosilnih goriva, i to tako što će se kroz oporezivanje korporacija i milijardera obezbediti novac za energetsku tranziciju.

I konačno, Oksfam smatra da se više ne sme posmatrati privredni rat, odnosno BDP kao pokazatelj napretka čovečanstva, nego da prioritet treba da budu zdravlje i dobrobit ljudi.