Jesen u Srbiji najtoplija u poslednje 72 godine, u Beogradu u poslednjih 136

Merenja pokazuju da i beogradska jesen nikada nije bila toplija od ove, od kad postoje merenja, a to je u poslednjih 136 godine.

Srednja temperatura vazduha tokom jeseni bila je u intervalu od 12,5 stepeni Celzijusovih u Požegi do 16, 4 koliko je bilo u Beogradu, a u planinskim predelima od 7,1 na Kopaoniku do 11,6 na Zlatiboru.

Odstupanje srednje temperature vazduha od normale bila su od 2,0 na Kopaoniku do 3,4 u Loznici i Novom Sadu. Prema podacima RHMZ-a, odstupanje od normale (1991-2020) je u Beogradu iznosilo 3,1 °C.

Prema podacima RHMZ, najviša dnevna temperatura vazduha tokom ove jeseni izmerena je u Ćupriji 23. septembra, a iznosila je 36,4 stepena.

Broj letnjih dana je na glavnim meteorološkim stanicama bio najviši ikada zabeležen tokom jeseni, dok je u Dimitrovgradu izjednačen prethodni maksimum.

Registrovan broj letnjih dana bio je u intervalu od 29 u Požegi do 47 u Loznici, a u višim predelima do 11, koliko ih je registrovano u Sjenici. Broj letnjih dana iu većem velu Srbije je za 14 do 27 iznad prosečnog.

Tropski dani registrovani su samo u nižim krajevima. Najmanji broj tropskih dana (4) imali su Veliko Gradište, Požega i Koršumljija, a najviše Leskovac (16). U Beogradu je ove jeseni zabeleženo 12 tropskih dana, a dosadašnje rekorde u broju toplih dana tokom jeseni oborili su Novi Sad, koji je sada imao 12, i Sombor sa 11.

Tri tropske noći (znači da je minimalna dnevna temperatura bila 20 i više stepeni) zabeležene su u Beogradu, a jedna u Kruševcu, Loznici, Valjevu, ćupriji i Vranju.

Ove jeseni, prema analizi RHMZ, bilo je četiri toplotna talasa, što znači da je postojao niz od pet i više dana sa maksimalnom dnevnom termperaturom u kategorijama veo toplo ili ekstremno toplo. Najduži toplotni talas registrovan je u Dimitrovgradu, od 20. do 31. oktobra.

Gde je jesen bila najhladnija

Najniža temperatura registrovana je u Sjenici 27.novembra i iznosila je -12,9 stepeni. Istog dana najniža temperatura u nižim predelima zabeležena je u Vranju – 5,9, dok je u Beogradu bilo -0,5.

Mraznih dana bilo je u većini Srbije. Dva u Kragujevcu, negotinu, Kruševcu i Nišu do devet koliko je bilo u Somboru, 11 na Crnom vrhu i 19 u Sjenici. Dva dana sa jakim mrazom, a to znači da je tempera bila manja od – 10 stepeni, bilo je na Kopaoniku, a jedan u Sjenici.

Rekordna visina snega u Vranju

Ukupna količina padavina bila je oko i malo iznad granica prosečnih vrednosti, u odnosu na normalu za referentni period 1991-2020. Količina padavina kretala se od 144,3 mm u Smederevskoj Palanci do 322,9 mm na Kopaoniku. Maksimalna dnevna količina padavina zabeležena je u Zrenjaninu 25. septembra i iznosila je 67,0 mm , čime je u ovom gradu oboren rekord od 5. novembra 2021. (62,9 mm). U Beogradu je maksimalna dnevna količina padavina takođe bila 25. septembra – 54,2 mm.

Najveći broj dana pod snegom imao je Kopaonik (14), a najmanje Vranje (tri). Najveća visina snega zabeležena je na Kopaoniku 30. novembra kada je izmereno 43 cm, u nižim predelima to je bilo u Vranju 26. novembra kada je izmereno 38 cm snega.

Iz RHMZ navode da je to najviša visina snežnog pokrivača u Vranju ikada zabeležena od kad se u tom gradu vrše merenja. Prethodni rekord u visini snega Vranjanci su imali 8. novembra 1995. godine kada je izmereno 30 cm.