Jezero Gruža Foto: Udruženje EkomarJezero Gruža, koje se koristi za vodosnabdevanje stanovnika Kragujevca, trenutno se suočava sa ozbiljnim ekološkim problemima, od kojih su najveći eutrofizacija i zagađenje otpadom, upozoravaju iz Udruženja Ekomar i pozivaju građane, aktiviste, ribolovce i ljubitelje prirode da im se pridruže sutra u velikoj akciji čišćenja koju organizuju povodom Svetskog dana voda.
Cilj je, kako kažu, da skrenu pažnja na značaj vodnih resursa, ali i na ugroženost ovog ekosistema, koji godinama trpi negativne posledice a trebalo bi da bude značajan izvor snabdevanja vodom i stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta.
Marija Simić Savić, programska direktorka Udruženja Ekomar kaže da eutrofizacija, uzrokovana prekomernim unosom hranljivih materija, dovodi do masovnog cvetanja cijanobakterija, koje su tokom 2023. godine dostigle alarmantne razmere.
– Masovno cvetanje cijanobakterija, koje je posebno izraženo tokom letnjih meseci, narušava kvalitet vode koja se koristi za vodosnabdevanje i ugrožava vodene organizme. Visoke koncentracije nutrijenata, prvenstveno fosfora i azota, podstiču nekontrolisan rast algi – navodi sagovornica Danasa i dodaje da veliki problem predstavlja i neodgovorno ponašanje posetilaca akumulacije i nekontrolisano bacanje otpada u jezero i priobalje.
– Ogromne količine plastike, stakla, limenki, ambalaže od prihrane za ribe koje ostavljaju duž obale i u vodi, dodatno zagađujući ekosistem. To direktno ugrožava biodiverzitet i ekološku funkciju akumulacije što otvara problem velike količine mikroplastike u vodi koja se koristi u vodosnabdevanju. Uz to, u akumulaciju se putem pritoka uliva i komunalni otpad iz okolnih naselja, kao i poljoprivredni otpad, uključujući pesticide i đubriva, koji dodatno podstiču eutrofikaciju – navodi ona.
Klimatske promene, kako kaže, dodatno komplikuju situaciju, jer smanjen dotok vode i visoke temperature ubrzavaju isparavanje, dok bujične kiše unose još više zagađenja iz okolnih poljoprivrednih površina.
Vodostaj akumulacije Gruža varira u zavisnosti od vremenskih prilika. U sušnim periodima, nivo vode značajno opada, što dodatno ubrzava procese eutrofizacije. S druge strane, obilne padavine donose veće količine nutrijenata i otpada iz pritoka, dodatno pogoršavajući kvalitet vode.
– Situacija je bila posebno dramatična ove zime kada je vodostaj na akumulaciji bio izuzetno nizak iz više faktora. Pritoke jezera, Gruža i Boračka reka skoro su potpuno ostale bez vode a količina padavina je bila izuzetno mala. Iako je akumulacija prvobitno planirana da snabdeva oko 300.000 stanovnika, u realnosti se koristi pretežno za vodosnabdevanje Kragujevca, dok se tek u veoma maloj meri koristi za snabdevanje pojedinih delova Kraljeva. Ukoliko jezero ima problem sa kvalitetom vode, najveću opasnost snosi stanovništvo Kragujevca, koje se oslanja na ovaj vodni resurs. Osim toga, lošem kvalitetu vode u jezeru doprinosi i intenzivno korišćenje vode za navodnjavanje, kao i ribolovci i rekreativci koji su stalno prisutni na obalama akumulacije – dodaje naša sagovornica.
Prema njenim rečima, sve navedene promene ukazuju na potrebu hitnih mera zaštite, kako bi se očuvao ekosistem jezera i njegov kapacitet za vodosnabdevanje.
Smatra da bez sistemskih rešenja i bolje koordinacije svih nadležnih institucija, stanje akumulacije Gruža će nastaviti da se pogoršava, ugrožavajući ne samo ekosistem, već i zdravlje i bezbednost ljudi koji zavise od ove vode.
Snimak podstakao rasprave, ali problem i dalje postoji
Snimak, koji je u januaru Udruženje Ekomar objavilo na svojim družtvenim mrežama a koji prikazuje ogromne količine otpada nakon povlačenja vode iz akumulacije Gruža, izazvao je snažan odjek u javnosti i pokrenuo brojne rasprave, međutim, kako kaže naša sagovornica, rešenje problema i dalje izostaje, a jedino konkretne akcije sprovode građani i aktivisti.
View this post on Instagram
– Ljudi su burno reagovali, a komentari su, kao i obično, bili podeljeni. Jedni su tvrdili da je snimak lažan, drugi su odgovornost prebacivali na vlasnike vikendica, dok su treći okrivljivali ribolovce. Međutim, činjenica je da su za stanje na akumulaciji odgovorne brojne strane – od posetilaca i ribolovaca, do nadležnih institucija koje ne sprovode adekvatne mere zaštite. Neodgovorno ponašanje svih prisutnih na akumulaciji, izostanak kontrole i kažnjavanja, ali i sistemski problemi u upravljanju vodnim resursima, doveli su do ovakve situacije. Iako su za kontrolu ponašanja ribolovaca nadležni opština i ribočuvarska služba, kazne za ostavljanje otpada se u praksi gotovo nikada ne izriču – navodi Marija Simić Savić, dodajući da je to jedan od ključnih razloga zbog kojih se problem nastavlja iz godine u godinu.
– Nažalost, suša i nizak vodostaj razotkrili su ono na šta ekolozi i aktivisti godinama upozoravaju – zagađenje voda u Srbiji je daleko veće nego što se misli. Akumulacija Gruža samo je jedan od primera kako izgleda neuređeno upravljanje vodama, gde se otpad gomila jer ne postoji efikasan sistem njegovog prikupljanja i sanacije. Veći deo Srbije i dalje nema organizovan sistem za upravljanje otpadom, a posledice toga su vidljive upravo na ovakvim mestima – naglašava direktorka Ekomara.
Nadležnost samo na papiru, u praksi bez kažnjavanja
Akumulacija Gruža formalno spada pod vode I reda, što znači da je za upravljanje njome odgovorno Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“. Međutim, posebnim ugovorom, Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ iz Kragujevca dobilo je ovlašćenja za upravljanje branom i vodosnabdevanjem iz akumulacije. Kako tvrdi Marija Simić Savić, ovo preduzeće obavlja redovan monitoring kvaliteta vode, nadzor zone neposredne zaštite i kontrolu aktivnosti na akumulaciji.
Osim njih, opština Knić, na čijoj teritoriji se nalazi akumulacija, ima nadležnosti u pogledu komunalnih delatnosti, izdavanja građevinskih dozvola i kontrole korišćenja građevinskog i poljoprivrednog zemljišta.
– Međutim, kontrola sprovođenja mera zaštite u zonama sanitarne zaštite je složen proces, koji uključuje više ministarstava – Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture. Pored toga, akumulacija Gruža je i ribolovna voda, što znači da nadzor nad ribolovom vrši privatni korisnik ribarskog područja „Velika Morava 1“, preduzeće „BalkanEco tim“ d.o.o. iz Prijepolja, koje je zaduženo za monitoring ribljeg fonda i organizaciju ribočuvarske službe. Međutim, iako su ove nadležnosti jasno raspoređene na papiru, u praksi ne postoji efikasan sistem kontrole ni koordinacije između ovih institucija, što dovodi do nagomilanih problema u očuvanju jezera – navodi ona.
Akcija povodom Svetskog dana voda
Povodom Svetskog dana voda 22. marta Udruženje Ekomar akciju započinje u Ekološko-informativnom centru Jezero Gruža, gde će u 11 časova biti otvorena izložba „Živi svet jezera Gruža“. Fotografije koje će biti predstavljene nastale su u okviru projekta „Fotolov vodenog sveta u službi nauke“, realizovanog u saradnji sa Foto Klubom Objektiv iz Kragujevca. Cilj izložbe je da prikaže bogat biodiverzitet jezera Gruža, ali i da ukaže na pretnje sa kojima se ono suočava – od eutrofizacije do zagađenja otpadom.
Nakon izložbe, od 12 časova, kreće akcija čišćenja obale akumulacije Gruža, na lokaciji Borići. Ova oblast je jedna od najugroženijih kada je u pitanju prisustvo otpada.
„Nažalost, nesavesno ponašanje posetilaca, ribolovaca i vikendaša, kao i otpad koji pritoke donose u jezero, ozbiljno ugrožavaju kvalitet vode i stanje ekosistema. Ovom akcijom želimo da damo konkretan doprinos unapređenju situacije, ali i da pošaljemo jasnu poruku – očuvanje jezera Gruža zavisi od svih nas“, poručuju iz udruženja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
