Kako da smanjimo broj automobila na ulicama?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sve počinje sa gradskom politikom… trenutna ne radi ništa po tom pitanju, osim obećavanja metroa, ali ne iz pravih pobuda.
   Beograd odavno nema adekvatnu saobraćajnu politiku. Da bi se do nje i došlo potrebno je angažovati PRAVE stručnjake, ali većina političara ne voli struku, a trenutni posebno. A prosto je, samo treba prepisivati od uređenih gradova. U Beogradu se na već neuređen saobraćajni sistem nadovezao investitorski urbanizam, gde neadekvatna i nepromišljena izgradnja dodatno utiče na pritisak ulica, što u protoku saobraćaja što u mirujućem saobraćaju. Svi smo svedoci da trotoari ne služe pešacima. Na to vladajuća garnitura voli da se pohvali povećanim brojem automobila jer oni to vide kao indikator napretka – eto građani imaju novca da kupe auto. A zašto građani kupuju automobile? To njih ne zanima. A kupuju zato što imaju nefunkcionalan javni prevoz. Javni prevoz u kombinaciji sa nesnosnim gužvama dovode i do ozbiljnog stresa, pa je osoba posle 45min do sat i po dok dodje od tačke A do tačke B potpuno smoždena. Isti stres doživljavaju i vozači, ali misle da im je lakše dok sami sede u vozilu koje zauzima ozbiljan gradski prostor. Na to dodajmo i vreme potrebno za traženje parkinga… ali to će Gradonačelnik rešiti sa što više asfaltiranja zelenih površina.

   Dakle, a šta jeste rešenje? Nisam saobraćajni stručnjak, ali gradske teme su i nama u opisu posla. Prvenstveno adekvatan javni prevoz. Metro jeste stavka broj 1 na tom spisku, ali ne i planirane linije metroa koje neće rešiti probleme postojećeg stanovništva, već za cilj imaju povećanje vrednosti zemljišta koje je pikirano od strane investitora… za ciljnu grupu koja i neće koristiti metro. Stavka 2 je voz, bolje linije tramvaja, i svakako poboljšanje autobuskih linija. I dalje imamo iste trase, retko kad se dopunjuju. već decnijama, a grad se menja prebrzo. Stavka 3 su, kao što je dato u tekstu, bicikli i manja pomoćna vozila, za šta je neophodno obezbediti infrastrukturu, što se osim na NBG, takođe ne radi. Druga strana grada jeste brdovita i problematična za biciklizam, a isto tako je i teško kroz postojeće ulice sprovesti bic staze. Dakle ne možemo se osloniti dovoljno na tu temu. TEK kad se reši javni prevoz kao najbitniji, može se dalje pričati o ukidanju saobraćaja kroz određene zone grada, dodatnim naplatama i sl, ali ponavlja, tek kad se obezbedi adekvatan pristup svim delovima grada. Onda možemo pričati i o prekoptrebnim javnim garažama, park$ride sistemima, koje grad NE ŽELI da zida.

   Da dodam još jedan ekstreman problem koji izaziva prekomeran broj automobila u kombinaciji sa prekomernim brojem izgrađenih kvadrata. U trci za profitom urbanistički uslovi grada, odnosno parametri, se povećavaju na svakih par godina, i dodatno premašuju i kroz druge varijatne. Što više m2 zahteva što više parking mesta. Dozvoljava se skoro potpuno zauzimanje parcele podzemnim garažama koje rezultira nepostojanjem prostora za pravo zelenilo u dodiru s tlom (žardinjere nisu tema). Garaže idu po 3-4 etaže u zemlju i to dalje utiče na poroznost tla, odnosno upijanje kiša… tako da dobijamo sve više poplava. Dakle automobili direktno utiču i na manjak zelenila i poplave… jer gradska urbanistička politika to dopušta. Na to nadovezujemo i same građane koji ništa od navedenog ne razumeju, i želja im je samo da imaju svoj auto…. jer je to ultimativni životni cilj.

2. A da pokusate sa STVARNOM DECENTRALIZACIJOM, nakon sto odustanete od staljinistickog modela drzave, pa tako da se ne nagura CELA SRBIJA u Beograd, nego se rasporedi po ostalim gradovima i varosicama Srbije?
   Kao npr. nemacki model, u kome postoje desetine i desetine gradova do pola miliona stanovnika, koji funkcionisu sasvim dobro, mnogo bolje nego ogromni gradovi, gde se naguralo na milione ljudi.