Kako da smanjimo efekat staklene bašte i zaštitimo region od povećanja temperature 1Foto: pixabay/ ELG21

Naš region zagreva se više i brže od globalnog proseka i sve su češći toplotni talasi, suše i ekstremne padavine. Kako da se smanji emisija gasova i efekat staklene bašte, bila je tema skupa organizovanog uoči Konferencije UN o promeni klime (KOP 29) u Azerbejdžanu.

Ukoliko se ne smanji emisija štetnih gasova na globalnom nivou, do kraja veka se može očekivati povećanje temperature od čak 5,8 stepeni Celzijusa u našoj zemlji, prognoziraju stručnjaci, prenosi RTS.

„Da li to znači da će sneg postati samo deo legendi koje ćemo mi prepričavati našim unucima?“, upitala je Kristina Miloradović, članica Omladinskog odbora UNICEF-a u Srbiji.

U poslednje dve decenije štete od suša i poplava u Srbiji su oko sedam milijardi evra. Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove definiše 25 prioritetnih mera.

Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić ističe da postoji svest o tome da su neophodne promene i adaptacije, kako u energetskom sektoru, u sektoru poljoprivrede koji izuzetno mnogo trpi, ali isto tako i u sektoru građevinarstva.

„Mi drugačije moramo da planiramo i radimo projekte, moramo da uzmemo u obzir sva ta dešavanja, promene u temperaturi i u padavinama i u svemu, što zapravo mora sada da bude implementirano“, naglasila je Dokićeva.

„Postavili smo kao cilj da do 2030. godine skoro svaki drugi megavat sat bude proizveden iz obnovljivih izvora energije. Do kraja decenije, emisije štetnih gasova treba da budu 40,3 odsto manje nego 1990. godine, u skladu i sa odlukama Ministarskog saveta energetske zajednice“, istakla je Jovana Joksimović, pomoćnica ministarke za međunarodnu saradnju i EU integracije, Ministarstvo rudarstva i energetike.

U skladu sa Zelenim dogovorom, cilj EU je da do 2030. godine smanji emisije štetnih gasova 55 odsto u odnosu na 1990. godinu. Pošle godine smanjene su za osam odsto.

„U Srbiji se posvećenost Unije zelenoj agendi vidi i u investicijama vrednim više od 600 miliona evra od 2001. godine. U solarna rešenja, energetsku efikasnost, infrastrukturu, prečišćavanje otpadnih voda“, istakla je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.

„Srbija je na prekretnici i treba da ubrza aktivnosti u svim sektorima, da smanji potrošnju energije i emisije ugljen-dioksida i da radi na edukaciji građana“, smatra Matilde Mort, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji.

Iza nas su najtoplija decenija i najtoplija godina u istoriji merenja, a i ova godina oborila je već sve temperaturne rekorde.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari