Kako klimatske promene ugrožavaju Dan zaljubljenih?

Ali i francusko penušavo vino i čokolada, u svetlu globalnog zagrevanja, suočavaju se sa izazovima koji bi mogli da otežaju proslavu Dana zaljubljenih širom sveta. Dok su sa druge strane sveće – možda neočekivani antagonista u ovoj priči, piše portal Klima101.

Nad vinom se u budućnosti nadvija sve veći znak pitanja

Uprkos tome što često vina sa mehurićima bez izuzetka zovemo šampanjcem, to po pravilima industrije nije tačno. Da bi penušavo vino zaslužilo naziv „šampanjac”, bitno je da vodi poreklo iz istorijske oblasti Šampanja na severoistoku Francuske.

Na ovom prostoru preko 16 hiljada vinara gaji tradiciju proizvodnje čuvenih vina sa mehurićima. Za pravljenje šampanjca koriste se većinski tri sorte grožđa – chardonnay, pinot noir and pinot meunier – kojima, kao i stotinama drugih, preti nestanak, pokazuju projekcije utemeljene na veštačkoj inteligenciji koje je preneo CNN.

Naime, već do sredine veka, ove popularne sorte grožđa mogle bi potpuno da izumru zbog rastućih temperatura, navode iz startupa ClimateAI. U predviđanju budućnosti šampanjca i drugih penušavih vina, njihovi istraživači oslanjaju se na stotine globalnih klimatskih modela, satelitskih snimaka i podataka sa terena.

Čak i da šampanjac ne doživi ovako sumornu sudbinu, njegov ukus bi mogao da se promeni. Grožđe je veoma osetljivo na lokalne vremenske prilike, a zagrevanje vodi ranijim berbama koje dalje mogu da utiču na odnos kiselosti i šećera u voću.

Jedan od faktora rizika jeste i skoro trostruko veća izloženost Šampanje sušama, koja se prognozira do 2050, ali i veća opasnost od obilnih padavina, mraza i vrućina koji takođe mogu da desetkuju prinose.

Poteškoćama u vinarskoj proizvodnji svedočimo već sada – i to ne samo u Šampanji: svet je prošle godine proizveo najmanje vina u poslednjih šezdeset godina, otkriva izveštaj Međunarodne organizacije za lozu i vino. Nezavidnom stanju doprineli su, kako se navodi, vremenski ekstremi pogoršani klimatskim promenama.

Ali nad našim budućim enološkim navikama nadvija se još veći znak pitanja: ako globalno zagrevanje dostigne 2 °C, područja za uzgoj vinove loze mogla bi da se smanje za 56%.

Zbog El Ninja i rastućih temperature, luduju cene kakaoa

Pod uticajem inflacije, svaki naredni odlazak u supermarket deluje skuplji nego prethodni. Ali pored ekonomskih prilika, naše račune za hranu (ali i troškove za Dan zaljubljenih) u nebesa mogao bi da vine i jedan prirodni fenomen, El Ninjo – pogotovo ako smo ljubitelji slatkog.

„Mali dečak”, kako glasi prevod sa španskog, u kombinaciji sa rastućim temperaturama, doneo je u delove Gane i Obale Slonovače – sušno vreme. Rezultat je loša proizvodnja glavnog sastojka čokolade u godini za nama, koja je bila najtoplija u istoriji merenja. Posledično, cene kakaoa na njujorškom tržištu dobara dostigle su prošle nedelje rekordnih 5.874 dolara po toni što je duplo skuplje u odnosu na početak prošle godine.

Kompanija Mondelez, koja proizvodi i Milku, saopštila je da su najveći prošlogodišnji izazovi u njihovom poslovanju upravo rastući troškovi za kakao, kao i šećer, dok je konkurentna firma Hershey najavila da bi deo ovih izdataka mogla da prenese na same potrošače kroz poskupljenje.

Uprkos tome što se prošle godine pokazao kao „ubitačan” za plantažere kakaoa na zapadu Afrike, El Ninjo se javlja periodično. Samim tim, on će doći i proći. Ono što nam ostaje nakon njega jesu klimatske promene koje u dramatično većoj meri zagrevaju samu planetu i potpiruju vremenske ekstreme.

Uzgoju kakaoa godi toplo i vlažno vreme, zato su plantaže najčešće smeštene u blizini ekvatora gde vlada takva klima. Optimalne temperature kreću se oko 27 °C sa 12 mm kiše. Ali dva najveća proizvođača, Gana i Obala Slonovače odakle dolazi skoro 60% svetskog kakaoa, u doba klimatskih promena suočavaju sa sa porastom temperature i sve nepredvidivijim obrascem padavina.

Shodno tome, ukoliko volimo da poklanjamo bombonjere, Dan zaljubljenih 2044. mogao bi da padne teže našim novčanicima nego Dan zaljubljenih 2024. u slučaju da izostane dekarbonizacija, ali i prilagođavanje na novu klimu.

Sveće malo zagrevaju „atmosferu” – ali malo i atmosferu

Sveće nisu rezervisane samo za Dan zaljubljenih, ali svakako pridonose ambijentalnom osvetljenju, pa često posegnemo za njima kako bismo dodatno začinili atmosferu.

Međutim, procenjuje se da se danas 95% sveća pravi od parafinskog voska koji se smatra neprikosnovenim za postizanje jakog mirisa, lako gori i jeftin je. Ono što je problematično jeste izvor ove supstance – nafta, ugalj ili uljni škriljci.

Kao i svaki proizvod nastao preradom fosilnih goriva, i sveće od parafinskog voska dolaze sa relativno visokim karbonskim otiskom: u toku jednog sata gorenja, sveća generiše oko 10,69 grama evivalenta ugljen-dioksida. Sam po sebi, ovaj podatak ne znači mnogo, stoga je jedan australijski bloger odlučio da, u zabavnom misaonom eksperimentu, uporedi ove emisije sa emisijama obične sijalice (jednakog osvetljenja) u svojoj zemlji, a koje u toku jednog sata iznose svega 1,11 grama ekvivalenta ugljen-dioksida.

U toku Sata za planetu 23. marta pogasićemo svetla, a svetlost će mnogima obezbediti upravo sveće. Ovi proračuni ukazuju na to da možda i nećemo mnogo pomoći klimi takvom alternativom.

Ali i alternativa ima alternativu, kako tokom Sata za planetu tako i za Dan zaljubljenih – sveće od voska na bazi biljaka poput soje i kokosa ili od pčelinjeg voska.

Naposletku, imajući u vidu količine gasova koji zagrevaju atmosferu, a koje oslobađa fosilna industrija, sveće su gotovo bezazlene po klimu, ali što ne bismo osvestili sve načine na koje doprinosimo porastu temperatura – ma koliko oni na prvu loptu delovali beznačajno.