Klimatske promene i gubitak biodiverziteta najveći problemi sa kojima se planeta suočava

Izveštaj upozorava da će tokom sledećih pet godina, biti potrebni veliki zajednički napori za rešavanje dvostruke krize klimatskih promena i gubitka bio-raznovrsnosti.

U rekama, jezerima i močvarama, odnosno u slatkovodnim ekosistemima zabeležen je najveći pad 85 odsto, zatim u kopnenim 69 i morskim ekosistemima 56 odsto populacija.

„Jedna od globalnih prelomnih globalnih tačaka jeste Amazon, druga je strujanje Atlantskog okeana, imamo topljenje permafrosta na Arktiku imamo smanjenje ledenog omotača na Antarktiku i propadanje koralnih grebena. Koliko god se to nama činilo jako daleko od Srbije to ne znači da je daleko jer sve to ako uzmemo za primer topljenje ledenog omotača ta voda koja se sliva u okeane zapravo zagreva površinu okeana i dovodi do potpune promene ekosistema postojećih koje znamo“, navodi Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za prirodu, prenosi RTS.

Geografski, najveći pad populacija primetan je u Latinskoj Americi i na Karibima, u Africi i Aziji, i na Pacifiku. U Evropi i Severnoj Americi veliki uticaji na prirodu su već bili očigledni pre 1970. godine, što objašnjava zašto je tamo trend manje negativan.

„Svaka od tih vrsta bio najmanji insekt ili gljiva ima svoju ulogu u većem ekosistemu, gde se održava neki balans da bi mi dobili ekosistemske usluge koje nama trebaju da mi opstanemo kao vrsta na ovoj planeti. Mislim da je to jako važna poruka, da ne misle ljudi da je zaštita prirode samo neka etička i moralna obaveza, da nama treba da zaštitimo pandu ili jednu sovu ili orla krstaša zato što nam je na zastavi. Ne, nama treba da zaštitimo taj biodiverzitet da bi mi mogli da živimo dugoročno na ovoj planeti“, ističe Milica Mišković iz Međunarodne unije za zaštitu prirode.

Pad u populaciji vrsta može biti rano upozorenje na sve veći rizik od izumiranja vrsta i mogućeg gubitka zdravih ekosistema.

„Milioni ptica svake godine stradaju, uglavnom zbog nekih faktora koje je prozrukovao čovek. Da li je u pitanju energetska infrastruktura, da li su u pitanju ogromne promene u poljoprivredi, u staništu, stradanje na nekim putevima seobe koji uključuju i krivolovi, stradanje na putevima, na sabraćajnicama“, objašnjava Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

U Srbiji je od 380 vrsta ptica, pod nekim vidom zaštite 360 vrsta. Po podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije je pod zaštitom je ukupno 860 biljnih i životinjskih divljih vrsta.