Klimatske promene, sukobi, rast dugova: Deset zemalja koje će 2024. doživeti najveće humanitarne krize

U izveštaju se navodi da je broj ljudi kojima je neophodna humanitarna pomoć ove godine porastao na 300 miliona, da se broj prinudno raseljenih povećao na 110 miliona i da se 20 afričkih zemalja suočava sa najgorom krizom.

Svake godine Međunarodni komitet za spas analizira 190 zemalja kako bi identifikovao zemlje u najvećem riziku da dožive novu ili pogoršanu humanitarnu krizu u narednoj godini.

U nastavku su 10 zemalja za koje Međunarodni komitet za spas, procenjuje da su u najvećem riziku i da će se verovatno suočiti sa najgorom humanitarnom krizom sledeće godine. Uz opis stanja za svaku ponaosob zemlju IRC daje i predviđanje za 2024.

10. Demokratska republika Kongo

Intenzivne borbe su izbile ove godine u istočnoj Demokratskoj Republici Kongo (DRK), nakon kolapsa primirja između vlade i naoružane grupe M23. To je, kako ocenjuje Međunarodni komitet spasa, pogoršalo dugotrajnu krizu koja je milione ljudi Konga već izložila sukobima, političkim tenzijama, ekonomskim pritiscima, klimatskim šokovima i upornim epidemijama bolesti.

Zemlja ulazi u 2024. sa 25,4 miliona ljudi kojima je potrebna humanitarna pomoć – više nego bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. Veličina krize je opteretila službe, stvarajući visok nivo nedostatka hrane i podstakla širenje bolesti.

U međuvremenu, nedostaci u humanitarnom finansiranju ograničili su humanitarce da dopru do zajednica kojima je potrebna pomoć.

Predviđanja za 2024: Eskalacija sukoba će značiti da će još više ljudi biti prinuđeno da napusti svoje domove, što će dodatno dovesti do internog raseljavanja.

El Ninjo može povećati rizik od poplava, širenja bolesti koje se prenose vodom, smanjujući poljoprivredne prinose i doprinoseći daljem raseljavanju. Humanitarne usluge će biti ugrožene nedostatkom sredstava i ograničenjima pristupa.

9. Etiopija

Širom Etiopije, sredstva za život su desetkovana zbog tri uzastopne suše uporedo sa višestrukim sukobima, a sada postoji rizik od poplava izazvanih El Ninjom. Primirje iz novembra 2022. između Vlade Etiopije i Narodnooslobodilačkog fronta Tigraja (TPLF) nastavlja da važi u severnoj Etiopiji, ali drugi sukobi, posebno u centralnom regionu Oromije i u Amhari na severozapadu, podstiču humanitarne potrebe i povećavaju rizik povratka borbama velikih razmera.

Uporna inflacija dodatno produbljuje krizu.

Predviđanja za 2024: Poplave El Ninja će verovatno ugroziti egzistenciju zajednica koje su već oslabljene godinama suše. Predviđeno je da inflacija ostane visoka tokom 2024. godine, zbog čega će osnovna dobra biti nedostupna za mnoge Etiopljane. Eskalacija nasilja i tenzija sa susednim zemljama mogli bi da ugroze povratak širem sukobu.

8. Niger

Puč u Nigeru u julu 2023. godine pokrenuo je političke tenzije sa susednim zemljama i doveo do povlačenja međunarodne bezbednosne pomoći. Nove sankcije i zatvaranje granica takođe su ozbiljno ograničili količinu nutritivne pomoći i medicinskih zaliha koji ulaze u zemlju. Javna potrošnja je smanjena za 40 odsto.

Predviđanja za 2024: Ekonomske i finansijske sankcije dodatno će poremetiti već opterećene javne službe. Naoružane grupe spremne su da iskoriste vakuum moći izazvan povlačenjem strane vojne pomoći. 7,3 miliona ljudi je u opasnosti da zapadne u akutnu nesigurnost hrane zbog uticaja klimatskih promena, sukoba i ekonomskih efekata zatvaranja granica.

7. Somalija

Somalija sada doživljava velike poplave. Ovi ponovljeni klimatski šokovi su devastirali poljoprivredna zemljišta, oštetili kritičnu infrastrukturu i podstakli humanitarne potrebe.

Zemlja ulazi u 2024. sa 4,3 miliona ljudi koji se suočavaju sa nedostatkom hrane i ograničenom sposobnošću da obnovi proizvodnju hrane. Tekuća vladina ofanziva protiv naoružane grupe al-Šabab rizikuje da izazove štetu i raseljavanje civila, dodatno pogoršavajući uslove za 6,9 miliona kojima je potrebna humanitarna pomoć.

Predviđanja za 2024:  Zajednice će nastaviti da se bore da se oporave od najduže i najteže suše u poslednje četiri decenije. U međuvremenu, poplave bi mogle dovesti do daljeg raseljavanja i većeg rizika od propadanja useva i bolesti koje se prenose vodom.

Tekuća vladina ofanziva protiv Al-Šababa će verovatno izazvati dodatnu štetu, dok bi tekuće političke tenzije mogle da prerastu u nasilje. Nedostatak humanitarnog finansiranja i bezbednosni rizici stvoriće prepreke koje sprečavaju humanitarce da stignu do Somalijaca kojima je potrebna.

6. Mali 

U Maliju je zbog bezbednosne i ekonomske krize 6,2 miliona ljudi potrebna humanitarna podrška. Nedavno povlačenje mirovnih snaga Ujedinjenih nacija izazvalo je zabrinutost za bezbednost, posebno zbog obnove borbi između vlade i oružanih grupa Tuarega u severnom Maliju. Naoružane grupe vecć opsedaju gradove i prekidaju humanitarni pristup dok polovina zemlje živi u siromaštvu.

Predviđanja za 2024: Nesigurnost hrane će se povećati kako je sve više gradova pod opsadom ili blokadom, a 200.000 dece je već u opasnosti od smrti ako im humanitarna podrška ne stigne.

Odlazak međunarodnih mirovnih snaga i pojačano nasilje verovatno će ometati isporuku pomoći i vitalne usluge, posebno u severnom i centralnom Maliju. Eskalacija sukoba između vlade, naoružanih grupa i opozicionih grupa Tuarega 2024. mogla bi ozbiljno da poveća štetu civilima.

5. Mjanmar

Sukob u Mjanmaru (Burma) se značajno proširio otkako je vojska ponovo preuzela političku vlast 2021. U oktobru 2023. tri velike naoružane grupe nastavile su sukobe sa vladom, stavljajući državne vojne snage pod značajan pritisak i nanoseći povećanu štetu civilima. 18,6 miliona ljudi u Mjanmaru sada ima potrebu za humanitarnom pomoći – skoro 19 puta više nego pre vojnog preuzimanja vlasti.

Preko 335.000 ljudi moralo je da napusti svoje domove od početka najnovije eskalacije, zbog čega je više od dva miliona ljudi raseljeno širom zemlje. Bezbednost se brzo pogoršala, sa ozbiljnim posledicama po civile i njihov pristup osnovnim uslugama i humanitarnoj pomoći. U međuvremenu, klimatske promene znače da su zajednice u Mjanmaru izložene češćim prirodnim opasnostima, posebno ciklonima.

Predviđanja za 2024: Civili će platiti cenu kako se sukob zaoštrava i vojska bude pod sve većim pritiskom. Ekonomski izazovi, klimatski šokovi i narušene javne usluge povećaće humanitarne potrebe. Ozbiljna ograničenja u pristupu pomoći će i dalje sprečavati da pomoć stigne do ugroženih zajednica.

4. Burkina Faso

Burkina Faso se suočava sa ubrzanim rastom i širenjem nasilja dok se vojska bori da obuzda naoružane grupe. Otprilike polovina zemlje je sada van kontrole vlade, a naoružane grupe, uključujući Islamsku državu u Velikoj Sahari (ISGS) i Jama’at Nusrat al-Islam val-Muslimin (JNIM), blokiraju gradove i naselja i sprečavaju stanovnike da pristupe osnovnim dobrima i usluge.

Predviđanja za 2024:  Sve veća opsada gradova od strane naoružanih grupa povećaće humanitarne potrebe. Ljudi će biti sve više izloženi riziku zbog rastućeg nasilja između vlade i naoružanih grupa. Žetve u 2024. će verovatno biti slabe nakon slabih kiša u 2023., što će pojačati posledice sukoba i dodatno produbiti nestašicu hrane.

3. Južni Sudan

Južni Sudan se suočio sa nesigurnošću od svoje nezavisnosti od Kartuma 2011. Ulaskom u 2024. rat preko granice u Sudanu preti da potkopa krhku ekonomiju Južnog Sudana i da pogorša političke tenzije.

U međuvremenu, ekonomska kriza i povećane poplave uticale su na sposobnost porodica da stave hranu na sto. Trenutno je 9 miliona ljudi u Južnom Sudanu potrebna humanitarna pomoć. To čini 72 odsto stanovništva.

Predviđanja za 2024: Tenzije u vezi sa prvim predsedničkim izborima u Južnom Sudanu, zakazanim za decembar 2024, mogle bi da ugroze društvenu i političku koheziju. Nasilni sukobi između oružanih grupa već su se pojačali na severu zemlje.

Peta uzastopna godina poplava mogla bi uticati na proizvodnju hrane i protjerati stotine hiljada ljudi iz njihovih domova. Sukob u susednom Sudanu, u kombinaciji sa intenzivnom ekonomskom krizom, trebalo bi da pogorša stope ekstremnog siromaštva i nesigurnosti hrane širom Južnog Sudana.

2. Okupirana palestinska teritorija

Gaza ulazi u 2024. godinu kao najsmrtonosnije mesto za civile na svetu. Stanovnici trpe brutalne posledice poslednje runde sukoba između Izraela i Hamasa, koji se vodi ne uzimajući dovoljno u obzir međunarodne zakone i norme izgrađene da zaštite civile čak i u najtežim okolnostima.

Izraelske snage počele su vazdušne napade i kopnene operacije nakon što je Hamas 7. oktobra 2023. pokrenuo smrtonosni kopneni upad i raketnu baraž na južni Izrael, ubivši 1.200 ljudi i uzevši više od 200 talaca.

Izraelske operacije su od tada izazvale teška razaranja i masovnu smrt i raseljavanje širom Gaze, posebno na severu, ubivši preko 18.000 ljudi u vreme objavljivanja.

Diplomatski angažman doveo je do privremenog primirja krajem novembra 2023. i oslobađanja nekih talaca, ali će se borbe verovatno nastaviti barem početkom 2024. Opt se podiže na svoju najvišu poziciju na listi za posmatranje hitnih slučajeva jer će humanitarna vanredna situacija dugo trajati nakon što borbe na kraju prestanu.

Predviđanja za 2024: Vazdušni napadi i borbe unutar Gaze imali su direktan i razoran uticaj na civile koji će nastaviti da rastu kako neprijateljstva budu trajala barem do 2024. godine. Uništenje zdravstvene, vodovodne i sanitarne infrastrukture ostavlja zdravstveni sistem Gaze na ivici kolapsa.

Ljudi koji žive u Gazi će se boriti da se oporave i ponovo izgrade svoje živote dugo nakon završetka borbi. Eskalacija nasilja na okupiranoj Zapadnoj obali podstaći će humanitarne potrebe. Sukob u Gazi je takođe izazvao tenzije na granici Izraela sa Libanom.

1. Sudan

Tekući rat između sudanskih oružanih snaga i snaga za brzu podršku doveo je Sudan do vrha liste za posmatranje vanrednih situacija 2024 – i gurnuo zemlju na ivicu kolapsa. Za manje od godinu dana borbi već je više nego udvostručio broj ljudi kojima je potrebna humanitarna podrška.

U Darfuru su grupe za ljudska prava prijavile masovna ubistva i prisilno raseljavanje po etničkim linijama. Očekuje se da će se kriza dramatično pogoršati do 2024. godine, ostavljajući milione bez dovoljno hrane i nemogućnost pristupa kritičnim zdravstvenim i drugim uslugama.

Predviđanja za 2024: Iako su borbe najintenzivnije koncentrisane u Kartumu i Darfuru, one se sve više šire na druge delove zemlje i privlače sve veći broj naoružanih grupa. Izgledi za okončanje sukoba su ograničeni.Epidemije morbila i kolere mogu nastaviti da muče Sudan jer njegov osakaćeni zdravstveni sistem i dalje nije u stanju da odgovori na rastuću zdravstvenu krizu u zemlji.

Sudanskoj ekonomskoj krizi se ne nazire kraj. Skoro polovina stanovništva Sudana je nezaposlena, sve dok se bori protiv hiperinflacije i nestašice osnovnih dobara. Ekstremni nivoi unutrašnjeg i spoljašnjeg raseljavanja će se nastaviti, izazivajući uticaje širom regiona. Već je 6,6 miliona ljudi raseljeno unutar i izvan Sudana zbog sukoba.

Kako Međunarodni komitet za spas pomaže svakoj od ovih zemalja pročitajte OVDE.