Klimatske promene ugrožavaju i skijanje: Kako ćemo skijati u narednim decenijama, i gde?

Naime, prećutni prag od oko 55-60 cm snežnog pokrivača je optimalna visina, koja obezbeđuje da skijaške staze rade u punom kapacitetu, odnosno da 95% ski staza bude otvoreno. Međutim, ove sezone, visina snežnog pokrivača na utabanim ski stazama na Kopaoniku nije prelazila 30 cm, piše Irida Lazić, doktorantkinja iz oblasti meteoroloških nauka za Klima101.

Ni prethodna sezonanije se bila proslavila: u pitanju je bila zima sa samo 24 snežna dana, što je najmanji broj snežnih dana u poslednjih 19 godina.

Skijanje je već drugačije: Planine u Srbiji imaju drastično manje ledenih dana nego što je to bio slučaj pre samo nekoliko decenija

Sasvim očekivano, najveći protivnik skijalištima, kako u Srbiji tako i u ostatku sveta, je povećana temperatura vazduha usled klimatskih promena, koja topi sneg u zimskim mesecima.

Primera radi, osmotreni podaci govore da se od 1950. godine do danas dogodilo drastično zagrevanje u zimskim mesecima – i da je ono bilo najizraženije na planinama. Naime, i najniža minimalna i najviša maksimalna temperatura izmerena u toku zime povećala se za 1 °C po deceniji u planinskim oblastima jugozapada Srbije, što je najveća (zimska) promena zabeležena u našim merenjima.

Ako posmatramo prostore mape Srbije sa klimatskim indeksima broja mraznih dana (minimalna temp. ispod 0 °C) i ledenih dana (maks. temp. ispod 0 °C), jasno se osmatra da je najveće smanjenje broja ovih dana u oblasti planina.

Za održavanje staza, neophodno je da makar minimalna dnevna temperatura bude ispod nule (mada ni to nije garancija kvaliteta staza), a kako se može videti na mapama, upravo ovaj indeks – broj mraznih dana – pokazuje značajan pad na planinama poslednjih godina, što je jasan prikaz koliko su naše planine ranjive na posledice klimatskih promena.

Primera radi, u Raškoj oblasti, gde se nalazi i naša skijaška lepotica Kopaonik, u periodu od 1951. do 2000. godine oko 14% godina bilo je sa znatno manjim brojem ledenih dana (10+ manje ledenih dana) u odnosu na klimatološki prosek. Međutim, posle 2000. godine, skoro svaka druga godina beleži takvo smanjenje broja ledenih dana, a u nekim godinama je to smanjenje i drastično veće – i do 30 ledenih dana manje, ceo jedan „ledeni mesec” manje.

Promene se osećaju svuda – i Alpi se, primera radi, zagrevaju duplo brže od globalnog proseka

Povećane temperature na skijalištima nisu, naravno, samo naš problem.

Alpi, najpoznatija skijaška destinacija u Evropi i svetu, suočava se sa ozbiljnim posledicama klimatskih promena. Pošto naučna istraživanja i mreža osmatračkih stanica u ovom regionu pružaju podatke koji sežu unazad do 18. veka, to omogućuje stručnjacima da posebno detaljno utvrde ranjivost Alpa na klimatske promene.

Usled složenih procesa u klimatskom sistemu, na Alpima se ubrzavaju procesi zagrevanja i smanjene akumulacije snega. Planine u ovom regionu se zapravo zagrevaju skoro pa duplo brže od globalnog proseka, pa su sad već u proseku 2° C toplije u odnosu na preindustrijski period.

Još alarmatniji podatak je da se Alpi zagrevaju za 0,5 °C po deceniji od 1980. godine. Ako se uzme u obzir činjenica da temperatura opada za otprilike 0,5° C na svakih 100m visine, jasna je kalkulacija da se svake dekade moramo „popeti” za 100 m da bismo propratili klimatske promene i ostali u neizmenjenoj klimi.

Jedan od razloga povećanog zagrevanja u planinskim krajevima je i povratna sprega: topljenjem snega smanjuje se tzv. albedo efekat, jer beli sneg reflektuje Sunčevo zračenje, dok zelene površine apsorbuju više zračenja, čime doprinose daljem zagrevanju.

Interesantno je da naučnici klimu na Alpima mogu rekonstruisati i znatno dalje od 18. veka – čak i do 600 godina unazad, i to na osnovu tzv. indirektnih merenja, pomoću analize godova biljaka koje rastu na višim nadmorskim visinama.

Trajanje snežnog pokrivača je moguće rekonstruisati zbog činjenice da dugovečna biljka poput kleke (vrsta iz porodice čempresa) raste prvo u vidu žbuna – ukoliko je žbun prekriven snegom, sve fiziološke aktivnosti se stopiraju. Na taj način, širina godova kleke može biti dobar pokazatelj trajanja snežnog pokrivača.

Šta nam govore ovakva istraživanja? Procene su da se sneg danas zadržava do oko 36 dana kraće na Alpima, u odnosu na dugoročni, šestovekovni prosek.

Za 50 godina, jedna prosečna skijaška sezona mogla bi trajati od januara do marta, a skijalištima ispod 1.500 m nadmorske visine mogu biti sasvim ugrožena

Ako posmatramo zimsku sezonu na Alpima, do kraja veka, prema naučnim procenama, količina snega će se smanjiti za 25% u blažem scenariju globalnog zagrevanja (RCP 4.5), a pesimističniji klimatski scenario (RCP 8.5) bi izazvao smanjenje od čak 45%.

To bi u budućnosti svakako ugrozilo skijaške aktivnosti, gde bi se, prema aktuelnim procenama, skijanje ograničilo samo na nadmorske visine iznad 1.500 m, uz kraće trajanje skijaške sezone nego što je sada.

Primera radi, za 50 godina, skijališta na Alpima do 1.700 m nadmorske visine započinjala bi svoju skijašku sezonu krajem decembra ili početkom januara, a završavala u toku marta. U međuvremenu, mnogi skijaški centri na nižim nadmorskim visinama bi se pre ili kasnije jednostavno – povukli sa tržišta.

S obzirom na to da naše planine nemaju nadmorsku visinu kao Alpi (i mnoge druge planine u svetu), a takođe se i nalaze južnije, ovdašnja skijališta će biti „prva na udaru” klimatskih promena. Primera radi, ski centar Kopaonik je na nadmorskoj visini 1.770 m nadmorske visine, a najniža polazna tačka žičara je na 1.057 m, što je daleko ispod gorenavedene procenjene minimalne granice za skijališta od 1.500 m.

Kako će izgledati skijanje teško je predvideti, ali će cenu klimatskih promena svakako plaćati i sami skijaši, pre svega u vidu lošijeg kvaliteta staza, a onda i gužvi zbog smanjenih kapaciteta, porasta cena…

Po aktuelnim procenama, za 50 godina imaćemo na našim planinama skoro i do mesec dana manje ledenih dana (kada je maksimalna dnevna temperatura ispod nule), i to će biti naša nova klima. Takvih godina već povremeno imamo i danas, i mi ih nazivamo ekstremnim – u odnosu na klimu na koju smo navikli. Ali u budućnosti, takve godine će nam biti srednje stanje, nova normalnost.

U toj novoj klimi, nove ekstremne godine će biti ogromni udar na skijališta. Pretpostavka je da će se mnoga skijališta preobratiti i okrenuti letnjem turizmu umesto zimskog, zbog prijatnijih temperatura i prilika u toku leta na planinama.

Promena je, drugim rečima, neminovna. Ali kada govorimo o skijanju, kao i o bilo kojoj drugoj aktivnosti koja je već pogođena klimatskim promenama, razlike su velike između scenarija u kojem „ne radimo ništa” i scenarija različitih nivoa klimatske akcije:

Da li je spas u veštačkom snegu? Odgovor je nažalost ne, mada može da pomogne

Skijališta širom sveta, uključujući i naša u Srbiji, ulažu velike napore u sisteme veštačkog osnežavanja kako bi očuvala ski staze, naročito u vremenu klimatskih promena.

Međutim, skijaši se često pitaju zašto topovi za veštačko osnežavanje ne rade onda kada su najpotrebniji, u trenucima pozitivnih temperatura kada skijaši često govore da staze „progledaju”, tj. kada se pojavi blato na stazi.

Glavni razlog je u vezi sa vremenskim uslovima. Sistem za veštačko osnežavanje je, kao i sam sneg, veoma podložan vremenskim prilikama, pa nije uvek moguće koristiti ih kako bi se održale staze u dobrom stanju. Cilj veštačkog osnežavanja je da efikasno zamrzne raspršene kapljice vode koje dolaze iz topova. To se najbolje postiže kada je temperatura ispod nule, što obično važi tokom noći.

Međutim, čak i pri temperaturama iznad nule, osiguranje niske relativne vlažnosti vazduha igra ključnu ulogu u produkovanju veštačkog snega. Naime, sitne kapljice koje se raspršuju iz topova treba da se zamrznu, čak i pri pozitivnim temperaturama. Ovo je moguće postići ukoliko kapljice mogu na neki termodinamički način da se ohlade.

Termodinamičko hlađenje kapljica se odvija u suvljem vazduhu, gde kap ima mogućnost da malo ispari. Tokom tog isparavanja, kap troši sopstvenu latentnu (skrivenu) toplotu za ovaj fazni prelaz i zbog toga se hladi. Visoka relativna vlažnost vazduha otežava ovaj proces, jer atmosfera već sadrži dovoljno vodene pare i ima svoj limitirajući maksimalni kapacitet sadržaja vodene pare, što otežava isparavanje kapljica i njihovo hlađenje.

Grubo rečeno, temperatura vazduha od prosečno -2,5 °C  i niže uglavnom obezbeđuje da se mogu koristiti kapaciteti veštačkog osnežavanja, dok više temperature zahtevaju povoljne uslove i u smislu vlažnosti vazduha. U budućoj klimi, za svako povećanje temperature od jednog stepena, atmosfera će biti u proseku za 7% vlažnija, pa je jasna kalkulacija da će korišćenje topova za veštački sneg biti limitirano toplim i vlažnim zimskim danima.

S obzirom na očekivano globalno zagrevanje, visoke zimske temperature vazduha mogu učiniti skijanje na određenim skijalištima nemogućim čak i uz veštačko osnežavanje, a skijanje u već bliskoj budućnosti pretenduje da bude još veći luksuz za skijaše.

O autorki

Irida Lazić, doktorantkinja iz oblasti meteoroloških nauka i pasionirana skijašica, zaposlena je kao istraživač i saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se numeričkim modeliranjem procesa u klimatskom sistemu, sa fokusom na opisivanje interakcija između atmosfere i tla, i na otklanjanje grešaka u rezultatima modela prouzrokovanih ovim interakcijama.