Koliko je realan plan da se do 2040. godine udeo obnovljive energije u Srbiji poveća tri puta?

Šef tima konsultanata za izradu Studije razvoja energetike Srbije prof. Dejan Ivezić rekao je za RTS da se nacrt strategije zasniva na dve sintagme koje se najčešće koriste u dokumentu – na energetskoj bezbednosti i zelenoj tranziciji.

„Republika Srbija u svakom trenutku mora da obezbedi svojim građanima i privredi dovoljnu količinu energije i energenata, a ideja je da pritom proizvodnja te energije bude maksimalno zasnovana na korišćenju obnovljivih izvora energije, odnosno na dekarbonizaciji energetskog sektora“, naveo je profesor Ivezić.

Objasnio je da brzo odricanje od proizvodnje struje iz uglja nije realno, kao i da će do 2040. godine taj energent sasvim sigurno biti u energetskom miksu.

„Ideja je da se ugalj potiskuje iz proizvodnje u meri u kojoj se uključuju obnovljivi izvori energije, tako da praktično snabdevanje električnom energijom ni u jednom trenutku ne bude dovedeno u pitanje“, naveo je Ivezić.

Istakao je da postoje scenariji po kojima se 2050. godine izlazi iz proizvodnje struje iz uglja, ali da će to mnogo zavisiti i od drugih okolnosti, poput tehnološkog razvoja i izgradnje kapaciteta, poput reverzibilnih hidroelektrana, koji bi omogućili prihvatanje značajnih količina obnovljivih izvora energije.

Profesor Ivezić je istakao da je u Srbiji i dalje na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, ali da se čini da je politička volja takva da će na neki način uskoro biti ukinut.

„Nuklearna energija i nuklearne elektrane se na neki način idealno uklapaju u tu viziju dekarbonizovanih energetskih sistema. Mi smo u nacrtu strategije vrlo detaljno analizirali preporuke Međunarodne agencije za nuklearnu energiju i u skladu sa njima dali jedan predlog kako bi razvoj nuklearne energije i tehnologije u Republici Srbiji mogao da teče u narednim decenijama, pa tako da negde nakon 2040. godine možda na mreži imamo nuklearnu elektranu“, rekao je profesor Ivezić.

Govoreći o sistemima daljinskog grejanja, Ivezić je naglasio da strategija nakon 2040. godine predviđa da se ni mazut ni ugalj ne koriste za potrebe daljinskog grejanja, a da je strategijom predviđeno da se omogući i daljinsko hlađenje, odnosno transformacija u sisteme daljinske energije.