Kontinent koji se najbrže zagreva: Evropa nije sprema za sve brojnije klimatske rizike

Ova procena objavljena je kako bi pomogla u identifikaciji prioriteta politike za prilagođavanje klimatskim promenama i za sektore osetljive na klimu.

Evropa je, kako ističu, kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, a klimatski rizici ugrožavaju njenu energetsku i prehrambenu bezbednost, ekosisteme, infrastrukturu, vodne resurse, finansijsku stabilnost i zdravlje ljudi.

„Mnogi od ovih rizika su već dostigli kritične nivoe i mogli bi postati katastrofalni bez hitne i odlučne akcije“, upozorava EEA.

Ekstremne vrućine, suša, šumski požari i poplave, kao što su se desile poslednjih godina, pogoršaće se u Evropi čak i pod optimističkim scenarijima globalnog zagrevanja i uticati na uslove života širom kontinenta.

Prema oceni stručnjaka, evropske politike i akcije prilagođavanja ne idu u korak sa brzo rastućim rizicima. U mnogi slučajevima, postepena adaptacija neće, kako navode, biti dovoljna, i pošto mnoge mere za poboljšanje klimatske otpornosti zahtevaju dugo vremena, hitna akcija može biti potrebna čak i za rizike koji još uvek nisu kritični.

Neki regionu u Evropi su žarišta za višestruke klimatske rizike. Južna Evropa je posebno izložena riziku od šumskih požara i uticaja nestašice toplote i vode na poljoprivrednu proizvodnju, rad na otvorenom i zdravlje ljudi. Poplave, erozija i prodor slane vode prete niskim obalnim regionima Evrope, uključujući mnoge gusto naseljene gradove.

„Naša nova analiza pokazuje da se Evropa suočava sa hitnim klimatskim rizicima koji rastu brže od naše društvene spremnosti. Da bi osigurali otpornost naših društava, evropski i nacionalni kreatori politike moraju odmah da deluju kako brzim smanjenjem emisija tako i snažnim politikama i akcijama prilagođavanja“, navela je izvršna direktorka EEA Leena Ylä-Mononen.

Mnogi klimatski riztici zahtevaju hitnu akciju

Identifikovano je 36 glavnih klimatskih rizika za Evropu u okviru pet širokih klastera: ekosistemi, hrana, zdravlje, infrastruktura i ekonomija i finansije. Više od polovine glavnih klimatskih rizika identifikovanih u izveštaju sada zahtevaju više akcija, a osam od njih je posebno hitno, uglavnom radi očuvanja ekosistema, zaštite ljudi od toplote, zaštite ljudi i infrastrukture od poplava i požara i obezbeđivanja održivosti evropskih mehanizme solidarnosti, kao što je Fond solidarnosti EU.

Ekosistemi: Skoro svi rizici u klasteru ekosistema zahtevaju hitne ili dodatne mere, pri čemu se rizici po morske i obalne ekosisteme procenjuju kao posebno ozbiljni. Izveštaj EEA podseća da ekosistemi pružaju višestruke usluge ljudima, te stoga ovi rizici imaju veliki potencijal da se prenesu na druga područja, uključujući hranu, zdravlje, infrastrukturu i ekonomiju.

Hrana: Rizici od vrućine i suše za proizvodnju useva su već na kritičnom nivou u južnoj Evropi, ali zemlje u centralnoj Evropi su takođe u opasnosti. Naročito, dugotrajne suše koje pogađaju velike površine predstavljaju značajnu pretnju za proizvodnju useva, sigurnost hrane i snabdevanje vodom za piće. Kao jedno rešenje, čak i delimičan prelazak sa proteina životinjskog porekla na proteine na bazi biljnog porekla, smanjio bi potrošnju vode u poljoprivredi i zavisnost od uvozne hrane za životinje.

Zdravlje: Toplota je najozbiljniji i najhitniji pokretač klimatskih rizika za ljudsko zdravlje. U najvećem riziku su specifične grupe stanovništva, kao što su radnici na otvorenom izloženi ekstremnoj vrućini, starije osobe i ljudi koji žive u loše izgrađenim stanovima, u područjima sa jakim urbanim efektom toplotnog ostrva ili sa neadekvatnim pristupom hlađenju. Mnoge poluge za smanjenje klimatskih rizika po zdravlje leže izvan tradicionalnih zdravstvenih politika, kao što su urbano planiranje, građevinski standardi i zakoni o radu.

Infrastruktura: Češći i ekstremni vremenski događaji povećavaju rizike po izgrađeno okruženje u Evropi i kritične usluge, uključujući energiju, vodu i transport. Dok se rizicima od obalnih poplava u Evropi upravlja relativno dobro, porast nivoa mora i promene u obrascima oluja mogu izazvati razorne uticaje na ljude, infrastrukturu i ekonomske aktivnosti. U južnoj Evropi, vrućina i suše uzrokuju značajne rizike za proizvodnju, prenos i potražnju energije. Stambene zgrade takođe treba prilagoditi povećanju toplote.

Ekonomija i finansije: Evropska ekonomija i finansijski sistem suočavaju se sa mnogim klimatskim rizicima. Na primer, klimatski ekstremi mogu povećati premije osiguranja, ugroziti imovinu i hipoteke i povećati vladine rashode i troškove kredita. Održivost Fonda solidarnosti EU već je kritično ugrožena zbog skupih poplava i šumskih požara poslednjih godina. Pogoršanje klimatskih uticaja takođe može povećati jaz u privatnom osiguranju i učiniti domaćinstva sa niskim prihodima ranjivijim.

Ključna saradnja

EU i njene države članice su postigle značajan napredak u razumevanju klimatskih rizika sa kojima se suočavaju i u pripremi za njih. Nacionalne procene klimatskih rizika se sve više koriste za razvoj politike prilagođavanja. Međutim, društvena spremnost je nedovoljna jer implementacija politike zaostaje za brzim povećanjem nivoa rizika, ocenjuje Evropska agencija za zaštitu životne sredine.

Većina glavnih klimatskih rizika identifikovanih u izveštaju smatra se „suvlasništvom“ EU, njenih država članica ili drugih nivoa vlasti. Da bi se pozabavili i smanjili klimatski rizici u Evropi, EEA procena naglašava da EU i njene države članice moraju da rade zajedno i da takođe uključe regionalne i lokalne nivoe, kada je potrebna hitna i koordinirana akcija.

Još uvek postoje mnoge praznine u znanju sa velikim klimatskim rizicima identifikovanim u izveštaju EEA.

EU može da igra ključnu ulogu u poboljšanju razumevanja klimatskih rizika i njihovog vlasništva nad rizikom, kao i načina na koji se oni mogu rešiti kroz zakonodavstvo, odgovarajuće strukture upravljanja, praćenje, finansiranje i tehničku podršku, navodi se u izveštaju.

Takva nova saznanja bi takođe bila instrumentalni input za narednu Evropsku procenu klimatskog rizika.