Klimatske promene razlog što krpelja ima cele godine: Da li su kućni ljubimci, ljudi i deca u opasnosti?

Veterinari posebno upozoravaju kako da zaštitimo svoje kućne ljubimce, budući da krpelji prenose brojne bolesti i da su nekada i životno ugroženi.

Zbog krpelja psi posebno ugroženi

Krpelji žive svuda oko nas – na livadama, pored reka, u parkovima i šumama, kao i na površinama zaraslim u visoku travu i šiblje gde psi vole da se zavlače. Neuređene javne površine sa visokom travom posebno povećavaju šanse za krpelje.

– Sa klimatskim promenama proteklih desetak godina, sezona buva i krpelja traje cele godine. Svakako, krpelji su prisutni u većem broju tokom letnjih meseci, ali veća je opasnost tokom zime kada većina vlasnika misli da nisu aktivni. U našoj klinici su najčešći slučajevi krpeljski prenosivih bolesti od oktobra do februara – kaže za Danas veterinar Aleksandar Milojković.

On dodaje da zaštita od vektorski prenosivih bolesti i spoljašnjih parazita tokom toplih meseci (od marta do oktobra) podrazumeva zaštitu od krpelja, buva, strongiloidnih i nematodnih infekcija.

– Najznačajnija bolest za koju dajemo tada zaštitu je od takozvanog Srčanog crva, tj Dirofilariae imitis koju prenose komarci. Za nju je specifično što se infekcija može dokazati tek šest do sedam meseci nakon izlaganja infektivnim larvama. Preporuka je da vlasnici zakažu kod svog veterinara konsultaciju isključivo posvećenu protokolu zaštite toko 12 meseci i testiranju na vektorski prenosive bolesti, idealno u martu-aprilu – navodi naš sagovornik.

Što se tiče preparata, njegova preporuka je da se koriste najmoderniji lekovi koji su najčešće u obliku tableta koje se daju mesec dana jer imaju veću efikasnost u zaštiti nego topikalni preparati koji se stavljaju za vrat.

– Takvi lekovi pokrivaju zaštitu više od jedne bolesti. Na neke preparate u vidu kapi za vrat su krpelji i buve razvili rezistenciju i oni de facto ne pružaju adekvatnu zaštitu – dodaje veterinar Milojković.

Bolesti koje prenose krpelji i komarci su veoma teške i ozbljne, napominje Milojković, mogu biti životno ugrožavajuće i njihovo lečenje često prevazilazi godišnji trošak zaštite najskupljim preparatima.

– Ukoliko vlasnik vidi krpelja na svom ljubimcu i zna da pas nije zaštićen, trebalo bi što pre da se javi svom veterinaru kako bi se preduzeli adekvatni koraci. Moram napomenuti da ukoliko pokušavate sami da uklonite krpelja, nemojte ga nikako polivati sirćem, alkoholom, hidrogenom ili stiskati njegov stomak. To može izazvati povraćanje kod krpeljai povećati šansu infekcije vašeg psa vektorski prenosivim bolestima kao što su babezioza, anaplazmoza, erlihioza i sl – ističe Milojković.

Nema preciznih podataka koliko u Srbiji pasa ugine zbog posledica uboda krpelja, ali veterinari sa kojima smo razgovarali kažu da se i to dešava. Psi su posebno ugroženi, dok mačke ređe oboljevaju od bolesti izazvanih ujedom krpelja.

Krpelji i lajmska bolest kod ljudi

I lekari upozoravaju da obavezno kada se vratimo iz prirode treba detaljno da pregledamo kožu i kosnati deo glave, naročito dobro prekontrolisati maloj deci. U slučaju uboda krpelja, kako je ranije za Danas rekao infektolog prof. dr Žarko Ranković i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, apsolutno je zabranjeno i kontraindikovano da se „krpelj opija“, jer može doći do infekcije, a vađenje treba prepustiti zdravstvenim radnicima.

– Ukoliko već uzmete sami da vadite krpelja ne koristiti nikakva sredstva nego jednom dezinfikovanom pincetom gledati da se uhvati glava krpelja što bliže koži i da se ukloni. Ranije se govorilo da se okrene u suprotnom smeru od skazaljki na satu, sada se i to više ne preporučuju nego samo direktno da se povuče. Ukoliko ostane neka rilica ne treba ništa da se radi, to će ispasti posle određenog vremena – naveo je infektolog.

Prema rečima epidemiologa iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd krpelji osim što su paraziti koji se hrane krvlju životinja i čoveka, istovremeno su i prirodni rezervoari i prenosioci uzročnika zaraznih bolesti, među kojima je i lajmska bolest.

Infekcija najčešće zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu biti napadnuti i svi ostali organi i sistemi. Ono što karakteriše simptome i znakove ovog oboljenja su pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja – erythema migrans, uz moguću pojavu opštih simptoma i znakova infekcije: povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde. Važno je početi sa lečenjem što pre primenom pravilne terapije pod kontrolom ordinirajućeg lekara, dermatologa ili infektologa.

„Zaražavanje ljudi nastaje ubodom krpelja roda Ixodes koji su prenosioci bakterije borelija burgdorferi. Za prenos ove bakterije potrebno je 24 sata. Važno je znati da nisu svi krpelji zaraženi i da svaki ubod krpelja ne znači odmah i nastanak infekcije“, ističu epidemiolozi iz Savetovališta za lajmsku bolest pri Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.

Lajmska bolest (Morbus Lyme) je najčešće registrovano oboljenje u grupi bolesti koje se prenose krpeljima u državama centralne Evrope, sa stopom incidencije od 206 na 74 100.000 stanovnika u Sloveniji (na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja) i 135/100.000 u Austriji (prema anketama zdravstvenih radnika).

Nasuprot tome, stope < 1/100.000 beleže se u zemljama južne Evrope, odnosno u Portugalu i Italiji. U državama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora ne sprovodi se nadzor nad lajmskom bolešću, jer ne postoji jedinstveni pristup nadzoru i usaglašenost dijagnostičkih kriterijuma.

U cilju uspostavljanja mogućnosti poređenja, kao i zbog kompatibilnosti podataka, Odlukom Evropske komisije od 22. juna 2018. godine, Lyme-neuroborreliosis, odnosno neurološka manifestacija lajmske bolesti, dodata je spisku zaraznih bolesti koje su obuhvaćene epidemiološkim nadzorom. Lajmska bolest u Srbiji prijavljivana je do 2017. godine, kada je i predstavljala vodeću bolest u grupi vektorskih bolesti.