Led na jezerima postaje sve nestabilniji, veći rizik od nesreća i utapanja

Međutim, to postaje sve rizičnije zbog rastuće nestabilnosti leda na toplijoj planeti, otkriva nova studija, objavljena u naučnom časopisu PLOS ONE.

Sa porastom temperatura u zimu i rano proleće, kvalitet leda opada. Ovo je podstaklo istraživače da, na osnovu dostupnih podataka, projektuju koliko će manje dana sa bezbednim ledom biti u budućnosti. Ta brojka ide i do 29 dana manje u zavisnosti od stanja ledenog pokrivača i toga koliko će se svet zagrejati, prenosi Klima101.

Iako su se ranije analize fokusirale na debljinu i trajanje leda na jezerima, tim pristupom izostavljao se još jedan jednako bitan i potencijalno jednako opasan deo slike – kvalitet ledenog pokrivača.

Kvalitet nam pomaže da razumemo da li je led bezbedan, posebno na samom početku i kraju sezone kada tek počinje da se formira ili se topi.

„Kvalitet i debljina treba da idu ruku pod ruku kada se odlučuje da li je led bezbedan za izlazak”, naglasila je profesorka Sapna Šarma sa Prirodno-matematičkog fakulteta na kanadskom Univerzitetu Jork.

„Naše istraživanje je pokazalo da će biti manje bezbednih ledenih dana i da će formiranje bezbednog leda u prelaznom periodu početkom zime trajati duže, stvarajući veći rizik od nesreća i utapanja.”

Autori studije koristili su poseban model kako bi videli promene u debljini leda na severnoj hemisferi od predindustrijskog doba do 2100. godine. Uprkos tome što će brojna jezera i dalje zamrzavati zimi, sa toplijom klimom produžiće se vremenski okvir tokom kojih je nebezbedno boraviti na njima.

To je pogotovo izraženo u slučaju da na jezeru ima više „belog” od tzv. crnog leda. A kako ove vrste leda uopšte nastaju i zbog čega je ovaj tamniji jači?

Beli led se uglavnom formira pri višim temperaturama od uobičajenih ili kada nakon veoma hladnih dana nastupe topli kišni dani. Obično nije proziran, već beo poput snega, i sadrži više vazdušnih mehurića i manje kristale leda. Beli led lakši je od crnog, a na temperaturama oko nule može biti i upola slabiji.

Sa druge strane, da bi se formirao crni led, koji je čist i gust, neophodne su stalne niske temperature ispod tačke zamrzavanja. On ima tek dosta manje vazdužnih džepova i veće kristale leda, a samim tim, može da izdrži veća opterećenja od belog.

Uprkos imenu, crni led je zapravo providan. Upravo njegova transparentnost omogućava da ispod njega vidite tamnu boju jezera – ukoliko je ono dovoljno duboko – pa se zato i naziva crnim ledom.

Da biste bezbedno hodali po ledu na jezeru, neophodno je najmanje 20 centimetara belog leda ili deset centimetara crnog, što pokazuje da je pored debljine leda važno da se utvrdi i kakav je njegov kvalitet.

Sa globalnim zagrevanjem, očekuje se da formiranje belog leda poraste što će posledično smanjiti bezbednost. Povrh toga, na severnoj Zemljinoj hemisferi zamrzavanje jezera moglo bi da bude odloženo za period između 15. novembra i 18. januara. Kako se navodi, to najviše zavisi od toga koliko će prosečne temperature porasti, a tokom ovog prelaznog perioda, veća je verovatnoća za nastanak belog, slabijeg leda.

„Otkrili smo da će led na jezeru verovatno duže biti nebezbedan na početku nego na kraju sezone”, kazala je Sapna Šarma. „Mada će jezera biti zamrznuta, mogla bi da budu nebezbedna za korišćenje tri do četiri nedelje na početku zime i još nedelju dana na kraju kada se predviđa rapidno propadanje leda.”

Brzi prekid bezbednih uslova na ledu znači da bi na kraju sezone boravak na zaleđenim jezerima mogao da bude najopasniji, ali su prve nedelje formiranja ledenog prekrivača takođe veoma rizične. Tokom ovih perioda već sada beleži se najveći broj utapanja, a sa daljim klimatskim promenama, rizik će postajati još veći.

U Kanadi je prošlog decembra, za svega nedelju dana, šestoro ljudi izgubilo život tako što je propalo kroz led. Samo u januaru i februaru, četiri osobe u Finskoj stradale su usled pada kroz slab led, a tamo se godišnje, u proseku, beleži 18 smrtnih slučajeva.

Premda zimske egzibicije na zaleđenim jezerima u Srbiji nisu zastupljene kao na krajnjem severu, dešava se da se stanovnici ogluše o upozorenja nadležnih javnih preduzeća da klizanje nije bezbedno. To je godinama unazad primetno na jezerima Palić i Ludaš kod Subotice.

Veća opreznost ključna je za veću sigurnost na ledu, a autori studije apeluju da ljudi preduzmu mere predostržnosti pre nego što zakorače na led, čak i ako deluje dovoljno čvrsto.