Lidija Kesar (UNICEF) za Danas: Deca sve više u riziku od toplotnog stresa, klimatske politike prilagoditi njima

Poslednji izveštaj UNICEF-a, objavljen u julu ove godine, pokazuje da pod uticajem sve većih vrućina širom Evrope i Centralne Azije godišnje strada skoro 400 dece. Oko polovina dece u ovom regionu, odnosno oko 92 miliona već je izloženo čestim toplotnim talasima u regionu gde temperature rastu najbrže na svetu.

– Deca su sklona da se zaigraju na suncu, zaborave da piju tečnost ili su obučena u previše odeće, što može dodatno ugroziti njihovo zdravlje na visokim temeperaturama. Što je dete mlađe, to je osetljivije na zdravstvene posledice toplotnog stresa koji može imati ozbiljne efekte čak i pre rođenja usled izlaganja trudinca ekstremnoj toploti – ukazuje naša sagovornica.

Dodaje da su deca posebno osetljiva zbog svoje manje telesne mase, većeg odnosa površine tela prema masi i nerazvijenih mehanizama za regulaciju telesne temperature.

– Brže se pregrevaju jer im je teže da regulišu temperaturu i imaju smanjenu sposobnost znojenja, što otežava hlađenje. Ekstremna toplota ima još ozbiljnije posledice za decu iz ranjivih grupa, kao što su deca sa hroničnim zdravstvenim stanjima, deca koja žive u siromaštvu, u podstandardnim naseljima i ruralnim sredinama, kao i deca izbeglice i migranti – dodaje Kesar.

Kesar napominje da su deca i mladi nezaobilazni akteri u osmišljavanju i realizaciji različitih mera za prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena, te da su njihovi stavovi važni da bi im se osiguralo da mogu nesmetano da se obrazuju i razvijaju, uprkos ekstremnoj vrućini i drugim klimatskim izazovima u životnoj sredini.

– Klimatske politike treba da kroz svoje ciljeve obuhvate i sektor obrazovanja i da kao fokus imaju decu, dok obrazovne politike treba da imaju u vidu i klimatske promene kao jednu od najrelevantnijih tema današnjice. Bilo bi važno da novi Nacionalno utvrđeni doprinos smanjenju gasova sa efektom staklene bašte Republike Srbije uključi sektor obrazovanja, čime bi se povećala efikasnost u postizanju ciljeva klimatskog prilagođavanja i ublažavanja posledica, i osiguralo da obrazovanje doprinosi zelenoj tranziciji zemlje – ističe Kesar.

Prilagođavanje škola i klimatske promene

Govoreći o prilagođavanju škola na izmenjene klimatske uslove, Kesar kaže da su se u školama u Srbiji učenici i do sada bavili klimatskim promenama kroz programe nastave i učenja i vannastavne aktivnosti, ali da je sada potreba još veća.

– Ekstremno visoke temperature u prethodnom periodu su dodatno aktuelizovale ovu teme i stavile učenike u situacije koje liče na primere o kojima su učili na časovima i čitali ili gledali u medijima. Klimatske promene postavljaju veliki izazov pred sektor obrazovanja, koji je ključan za društvene klimatske akcije, jer pored sticanja akademskih znanja utiče i na ponašanje i delovanje učenika. Da bi se osiguralo da škole postanu otpornije na klimatske promene potrebno je da u fokusu budu svi aspekti rada škole koji doprinose razvoju veština učenika, kao i vrednosti i stavova koji jačaju pojedinca, školu i celu zajednicu za ublažavanje klimatskih promena i razvijanje otpornosti na njih. Tu se pre svega misli na programe nastave učenja, profesionalni razvoj nastavnika, obezbeđivanje materijalnih resursa, podršku učenicima i porodici, organizaciju rada škole i sl., a to zahteva saradnju nastavnika, direktora, učenika, roditelja, lokalne zajednice i donosilaca odluka – navodi sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, učenje o klimatskim promenama kroz različite predmete, organizovanje zajedničkih časova na ove teme, učestvovanje u rešavanju konkretnih, životnih problema koji su relevantni za zajednicu u kojoj žive, pokretanje i realizacija školskih projekata, vannastavne aktivnosti su takođe prilike da učenici razvijaju zelene veštine.

Jedan od takvih pristupa kojim se UNICEF u prethodnom periodu bavio je STEM obrazovanje1 kroz koje učenici na integrisan pristup dolaze do funkcionalnih, primenljivih znanja.

– Da bi škole bile otpornije na negativne uticaje klimatskih promena i da bi se obezbedio kontinuitet nastave, potrebno je dalje ulagati u školsku infrastrukturu, kao što je na primer ugradnja klima uređaja, korišćenje solarno-reflektivnih boja koje mogu poboljšati uslove u učionicama tokom vrućina, farbanje krovova u bele boje, povećanja zelenih površina, ojačavanje školskih objekata…. Kada je reč o visokim temperaturama, sušama i poplavama, neophodno je osigurati kontinuirano snabdevanje svih obrazovno-vaspitnih ustanova dovoljnom količinom ispravne pijaće vode, kao i održavanje adekvatne sanitacije i higijene u ovakvim uslovima – ističe Kesar.

Primeri iz okruženja

Škole mogu prilagoditi i svoju organizaciju rada, a čak i minimalne promene u rasporedu časova i prostorija mogu mnogo pomoći.

– Na primer, Španija i Grčka, koje su već dugo pogođene visokim temperaturama, koriste različite strategije za prilagođavanje. U Grčkoj, škole reorganizuju raspored nastave tako da se časovi odvijaju u jutarnjim satima, dok su popodnevni časovi skraćeni. Uvedene su duže pauze između časova sa pristupom hladnim napicima, a vanškolske aktivnosti se organizuju u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. Dobar primer je i Severna Makedonija u kojoj je letos usvojen Protokol za nastavu tokom toplotnih talasa, koji se fokusira na zaštitu učenika smanjenjem vremena nastave, obezbeđivanjem hidratacije i pružanjem nastave kod kuće za one kojima je potrebna dodatna podrška. Protokol takođe uključuje rani početak nastave, merenje temperature u školama, obuku osoblja za prepoznavanje simptoma toplotnih poremećaja i obaveštavanje roditelja o svim promenama, i dr – navodi Kesar primere zemalja koje su školski sistem prilagodile izmenjenim klimatskim uslovima.