Medvedi sve češće preskaču zimski san zbog klimatskih promena: Kako to utiče na lanac ishrane?

Ona je u serijalu razgovora Vidokrug objasnila da medvedi, ali i neki drugi manji sisari, odlaze u hibernaciju zbog pada temperature tela tokom zime, ali i nedostatka hrane.

Medvedima, za razliku od mnogih drugih sisara, temepratura tela ne pada značajno, tako da se oni mogu smatrati fakultativnim hibernatorima, objasnila je Bogdanović.

Kako je precizirala, to znači da medvedi, ukoliko ima dovoljno hrane u prirodi, a temperatura nije previše niska, mogu izabrati da ne idu u hibernaciju.

Posledica neodlaska u hibernaciju u slučaju medveda može biti produžavanje perioda tokom kojeg oni dolaze u kontakt sa ljudima.

Osim toga, u Srbiji postoji vrlo intentzivno prihranjivanje životinja tokom čitave godine i to se ne odnosi samo na medvede, već se hrana iznosi i za lovne vrste, kako bi se namamljivale.

Bogdanović smatra da to stvara problem, jer medvedi počinju da se navikavaju na to da je hrana u prirodi konstantno dostupna, ali i vremenski predvidljiva, jer znaju kada će se hrana ponovo izneti na hranilište i zbog toga mogu da biraju da ne odu u hibernaciju.

Ona tvrdi da takve promene ne utiču na lanac ishrane i podseća da su medvedi dominantno biljojedi.

Ipak, kako navodi, može se poremetiti sam ciklus medveda, jer je za skotne ženke hibernacija obavezna, zbog toga što se medvedi kote dok su u hibernaciji.

“Nije jasno da li ovakve promene mogu da dovedu do toga da ženke u nekom momentu takođe preskaču hibernaciju i kako to može da se odrazi na njihov reproduktivni uspeh i na mečiće”, naglasila je Bogdanović.

Govoreći o tome kako se istražuju i prate medvedi, ona je istakla da Biološki fakultet već 20 godina u Srbiji sprovodi telemetrijska istraživanja medveda.

S obzirom na to da medvedi naseljavaju nepristupačna staništa i izbegavaju bliski kontakt sa ljudima, takva istraživanja omogućavaju da se na najbrži način prikupi velika količina podataka.

Praćenje se sprovodi tako što se medvedima postave ogrlice sa GPS uređajem oko vrata na period od jedne do tri godine, tako da naučnici stalno imaju uvid u njihovo medveda.

Bogdanović objašnjava da GPS uređaj na svakih sat vremena šalje podatke o lokaciji na kojoj se medvedi nalaze.

Na taj način naučnici dobijaju i informacije o tome da li životinje hiberniraju i gde se nalaze njihova hibernacijska skloništa.

Kada je reč o hibernaciji medveda, ona zavisi od područja do područja i uslova koji su u njima zastupljeni.

“Tamo gde su zimski periodi jako hladni, kao što je sever Evrope, Severna Amerika, medvedi uglavnom ulaze u hibernaciju, ali Španiji se često evidentira da medvedi generalno ne hiberniraju, pošto ni zime nisu toliko jake”, rekla je Bogdanović.

Sa druge strane, zbog klimatskih promena sve je više područja, naročito u Evropi, gde su medvedi stalno aktivni ili, što je mnogo češće, prekidaju hibernaciju, budu jedno vreme aktivni, pa se ponovo vrate u hibernaicju.

Osvrćući se na incidente na planinama i skijalištima u kojima medvedi napadaju ljude u zimskoj sezoni, Bogdanović je ukazala da se to ne dešavan zbog neodlaska u hibernaciju.

Kako je predočila, ljudi se uglavnom previše približe brlozima, što najčešće uplaši ženke medveda koje reaguju zaštitnički prema mladuncima.