Meteorološkinja za Danas o najvećim klimatskim rizicima za Srbiju: Koliko brzo se klima menja i šta nas tek čeka?

Srednja globalna temperatura planete Zemlje se usled emisija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu povećala za 1.2°C u odnosu na period pre industrijske revolucije (tj. za oko 150 godina). Međutim, ovo zagrevanje, kako naglašava za Danas prof. Mirjam Vujadinović Mandić, doktor meteoroloških nauka sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ne pogađa podjednako sve delove planete.

– Velike kopnene površine se zagrevaju brže od vodenih. Od kopnenih površina najveće zagrevanje je uočeno na visokim geografskim širinama gde se sa smanjenjem snežnog i ledenog pokrivača povećava apsorpcija Sunčeve energije, a samim tim i temperatura. Pored toga, od proseka se brže zagrevaju i Mediteran, Bliski istok i severni delovi Azije. Srbija, koja pripada širem pojasu Mediterana u poslednjih 20 godina je bila toplija za 1.4°C u odnosu na drugu polovinu 20. veka (1961-1990), a poslednjih 10 godina za 1.8°C toplija od istog perioda, što govori o ubrzanju promena – objašnjava Vujadinović Mandić.

U Srbiji je, naglašava ona, zastupljen umereno kontinentalni tip klime, dok je na nadmorskim visinama preko 1000 metara klima planinska.

– Ono što odlikuje umereno kontinentalnu klimu su topla leta i hladne zime i izražena prelazna godišnja doba. Prosečno najviše padavina imamo u kasno proleće i rano leto (maj-jun), a najmanje tokom zime (februar). Na planinama su leta kraća i hladnija, a zime duže i sa snežnim pokrivačem, veća je količina padavina nego u nizijskim predelima – objašnjava naša sagovornica.

U odnosu na drugu polovinu 20. veka sva godišnja doba postala su toplija, a najviše su se zagrejali letnji meseci.

– Smanjio se broj mraznih i ledenih dana, a povećao prosečan broj dana sa veoma visokim temperaturama tokom leta (preko 35°C), naročito u nizijama velikih reka (Sava, Dunav, Velika i Južna Morava) kao i u Vojvodini i na istoku Srbije. Količina padavina tokom leta se smanjila i imamo češću pojavu jakih suša, ali u isto vreme imamo češće i intenzivnije padavine koje mogu izazvati poplave i bujice – navodi meteorološkinja.

„Češća pojava toplih ekstrema, sve manje snežnih padavina“

Prema njenim rečima i tokom sledećih godina možemo da očekujemo dalje zagrevanje, najviše tokom leta, i promenu u raspodeli padavina, u smislu da će ih biti sve manje tokom leta, a više tokom zime i proleća.

– Narednih dogina biće sve manje snežnih padavina, naročito na nižim nadmorskim visinama. Zatim, biće češće pojava toplih ekstrema i sušnih perioda, kao i intenzivnih padavina, odnosno češća pojava svih ekstremnih vremenskih prilika, osim hladnih ekstrema, koji su i dalje mogući i dešavaće se, ali ređe – navodi sagovornica Danasa.

„Srbija veoma osetljiva na klimatske promene“

Evropska agencija za zaštitu prirode nadavno je objavila da je Evropa kontinetn koji se najbrže zagreva, ali i da nije spremna za sve brojnije klimatske rizike. Meteorološkinja Vujadinović Mandić ističe da je Srbija, kao i mnoge bogatije zemlje veoma osetljiva na klimatske promene.

– Najveći klimatski rizici za Srbiju su suše, koje će biti intenzivnije i dugotrajnije, a nanose velike štete poljoprivredi, šumarstvu, i uopšteno životnoj sredini. Zatim intenzivne padavine koje mogu izazvati poplave, bujice, klizišta i odrone i opasnost su pre svega za infrastrukturu, imovinu i živote ljudi. I na kraju visoke letnje temperature koje predstavljaju najveći problem za zdravlje ljudi u urbanim sredinama, ali negativno utiču i na biljni i životinjski svet – navodi ona.

Smatra da je prilagođavanje klimatskim promenama (adaptacija na klimatske promene) veoma važan proces koji podrazumeva konstantnu procenu uticaja klimatskih promena na različite sektore društva, praćenje rizika i preduzimanje aktivnosti kako bi se smanjile potencijalne štete i gubici od klimatskih rizika.

– Često ta rešenja podrazumevaju preventivno delovanje, odnosno podizanje kapaciteta i otpornosti različitih delova prirodnih i društvenih sistema da podnesu promene kojima su izloženi. Srbija, kao i mnoge bogatije države, je veoma osetljiva na klimatske promene. Prvi važan korak ka povećanju otpornosti naše države je usvajanje Programa prilagođavanja, koji je definisao prioritetne aktivnosti koje treba sprovoditi u narednih nekoliko godina i time je započeo proces adaptacije na klimatske promene – zaključuje Vujadinović Mandić.

Podsetimo, Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove Vlada Srbije usvojila je 25. decembra prošle godine. Sastavni deo Programa za period od 2023. godine do 2030. godine je i Akcioni plan za njegovo sprovođenje koji obuhvata period od 2024. godine do 2026. godine. Akcioni plan sadrži 25 mera, kao i vremenski okvir za njihovo sprovođenje i praćenje.