„Mural koji diše“ oslikali đaci i umetnici u blizini Rudarskog Basena Kolubara

Umetnički tim organizacije 1+1=3, koji drugu godinu za redom samoinicijativno radi ovaj projekat, navodi u saopštenju da su se oni koji naviše zavise (ali i stradaju), od upotrebe uglja, na kreativan i neposredan način upoznali s kompleksnom tematikom koja direktno utiče na njihov kvalitet života.

Mural prikazuje šta bi se desilo kada bi jedan od energetskih Superheroja – naš ugalj Ugi, otišao u penziju i prepustio snabdevanje energijom Sunčici i Vetru. Eko-mural oživljava putem mobilne aplikacije ’proširene realnosti’ (Augmented Reality) koja posmatraču putem telefona pušta filmiće i stripove gde se Ugi, Sunčica i Vetar dogovaraju o pravednoj raspodeli poslova.

Direktor OŠ „Rudovci“ Nebojša Delić izjavio je da se njihova škola odlučila na realizaciju ovog ekološkog projekta, pre svega kako bi učenike na jedan poseban i jedinstven način upoznala o zdravim vidovima dobijanja energije.

„Pošto je naša škola i mesto gde je ona, kao i učenici, na samom obodu kopa uglja i mesta odakle je i počelo kopanje uglja, takođe da su ugalj i drva osnovni vidovi dobijanja toplotne energije, smatrali smo da je to potrebno predstaviti našim učenicima, i ukazati im i na druge mogućnosti dobijanja energije“, naveo je direktor škole „Rudovci“.

U Rudovcnima je obojeno 30 metara kvadratnih zida bojom koja upija štetne čestice iz vazduha. Firma Boysen KnoxOut je proizvela boju koja putem kristalizacije pretvara azot dioksid u vodonik, a spira ga kiša. Navedeno je i da su istraživanja pokazala da jedan kvadratni metar boje ima efekat čišćenja vazduha koliko i jedno drvo. Sličan mural je oslikan prošle godine u Beogradu.

Odlazak u Rudovce, kako dodaju u saopštenju, je ključan pomak u smeru otvaranja veoma važne teme – dekarbonizacije i pravedne tranzicije – što podrazumeva postepen prelazak na obnovljive i čiste izvore energije. Lokalna zajednica, kako dadaju, najviše zavisi od rudnika i zbog toga mora učestvovati u odlučivanju i planiranju energetske tranzicije, odnosno svoje budućnosti.

„Važno nam je što smo na mestu gde je nastala rudarska kolonija otvorili temu postepenog prelaska na obnovljive izvore energije. To će se neminovno desiti, i verujemo da će to dočekati naša deca. Zbog toga deca treba da znaju da postoje različite mogućnosti koje treba pametno ostvariti“, objašnjava ko-autorka projekta Katarina Ćirilović.

Kakva je budućnost regiona koji decenijama zavisi od eksploatacije uglja?

Na pitanje kakva je budućnost regiona koji decenijama u potpunosti zavisi od eksploatacije uglja mogu imati, kako kažu, odgovor imaju samo pravovremeno obavešteni i informisani građani i građanke, koji su sposobni da učestvuju u procesu donošenja odluka i planiranju svoju budućnost. Ističu da je pomoć države u ovom procesu od ključnog značaja.

U saopštenju podsećaju da ugalj postepeno nestaje i da već sada koristimo nisko kalorični lignit (zima 2021.g), zbog čega je važno da se diskusija o prelasku sa uglja javno otvori na području najvećeg pogona za proizvodnju struje – Kolubare, odnosno administrativnog centra Lazarevac.

Ko-autorka projekta Maša Perović ukazuje na to da su gradovi širom Srbije i regiona često na vrhu lista najzagađenijih gradova na svetu.

„Prema poslednjim istraživanjima, više od polovine građana naše zemlje živi u područijima u kojima je vazduh prekomerno zagađen, zbog čega ljudi često oboljevaju, pa i umiru. Međutim, 80 odsto struje dobijamo iz termoelektrana koje su zastarele i ispuštaju otrovne materije, a država još uvek nije donela jasan plan o prelazu na zdravu energiju. Prelazak na obnovljive izvore energije ima više prednosti. Pored čistije životne sredine, reč je i o energetskoj nezavisnosti“, zaključuje Perović.

 

Mesto gde je počelo kopanje uglja

Rudovci se nalaze na obroncima Rudarskog Basena Kolubara, i upravo tu je ‘60-ih godina počelo kopanje uglja za RB Kolubara. Na putu za Rudovce, nakon prolaska kroz pustoš RB Kolubara i površinski kop, ulazimo u selo koje je veoma prijatnog izgleda, sa uređenim baštama, okruženo zelenim brdašcima. Međutim miris vazduha govori više jezika. Bez obzira što istraživanja pokazuju da je prekomerno aero-zagađenje dovelo do smrti 12.700 građana tokom 2019. godine u Srbiji, poznato je da se zagađenje vazduha ne smanjuje.

 

Odekle ideja o muralu i stripu

Ideja o muralu i stripu #EnergySuperheroes je počela tako što je urađeno istraživanje javnog mnjenja u Lazarevcu na temu postepenog prelaska sa uglja na druge obnovljive energente. Istraživanje je 2021. godine uradila Evropska mreža za klimatsku akciju (CAN Europe), i svedoči o strahu, neizvesnosti i neverici da je ugalj moguće zameniti nekim drugim izvorima energije. Na osnovu istraživanja je stvoren strip #EnergySuperheroes koji objašnjava proces prelaska na nove izvore energije do 2050. godine.