Najbolje inovacije za primenu cirkularne ekonomije nagrađene sa 170.000 dolara 1Foto: UNDP/ Jakov Simović

Treću godinu zaredom, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), nagradili su autore najboljih inovacija koje doprinose daljem razvoju cirkularne ekonomije u Srbiji.

Sa ukupno 170.000 dolara nagrađeno je 10 ideja nastalih u saradnji naučno-istraživačkih institucija i privrede i sedam ideja udruženja građana koje se odnose na unapređenje položaja neformalnih sakupljača otpada.

Kako navode u saopštenju, sprovođenje ovih ideja doprineće smanjenju otpada, očuvanju prirodnih resursa, kao i zaštiti prava neprijavljenih radnika u sektoru prikupljanja otpada. Svih 17 nagrađenih inovacija izabrano je putem ranije raspisanih javnih poziva.

„Vlada Srbije usvojila je 2022. godine Program razvoja cirkularne ekonomije, koji traje do kraja ove godine i obuhvata niz aktivnosti za razvoj cirkularne ekonomije, među kojima je i podrška ovim inicijativama. Sprovedene ideje pokazuju kako kompanije mogu da unaprede svoju proizvodnju, kako se štede resursi i smanjuju GHG emisije, kao i koje su sve mogućnosti na raspolaganju za primenu cirkularne ekonomije u praksi, čime se značajno doprinosi zaštiti životne sredine“, rekla je Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.

Ona je navela da je u planu donošenje novog Programa cirkularne ekonomije za period od 2025. do 2030. godine, koji će obuhvatiti nastavak ovih aktivnosti, ali i uključiti druge vrste otpada od značaja za cirkularnu ekonomiju.

Najbolje inovacije za primenu cirkularne ekonomije nagrađene sa 170.000 dolara 2
Foto: UNDP /Jakov Simović

Među podržanim inovacijama su upotreba kukuruza za izradu izolacionog materijala u građevinarstvu i korišćenje otpada od kafe za proizvodnju biokozmetike, kao i razvoj platforme koja omogućava prijavu elektronskog otpada za reciklažu i povezivanje svih aktera u lancu, uključujući neformalne sakupljače otpada.

“Kada se naučna istraživanja i resursi poslovne zajednice udruže, nastaju inovacije koje promovišu cirkularnu ekonomiju, povećavaju konkurentnost, podstiču ekonomski rast i stvaraju nova radna mesta. Istovremeno, kako bi prelazak na cirkularnu ekonomu bio pravičan, neophodno je uključivanje neformalnih sakupljača u zvaničan sistem upravljanja otpadom”, rekao je Fabricio Andreuci, vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.

On je dodao da je, zahvaljujući podršci GEF-a, Evropske unije, vlada Švedske, Švajcarske i Srbije u iznosu od ukupno 3 miliona dolara, UNDP samo u poslednje dve godine pomogao da se realizuje 80 inovativnih ideja u oblasti cirkularne ekonomije.

Na događaju su predstavljenje neke od tih inovacija, među kojima su proizvodnja materijala za uređenje enterijera na bazi otpadnog stakla, korišćenje otpada od prerade voća u proizvodnji hidročađi koja se može koristiti kao bioenergent, absorbent ili čvrsto đubrivo, pa i rešenje za cirkularno upravljanje otpadom u kinematografiji, kojim su neformalni sakupljači uključeni u tretman ovog otpada.

Kako bi se primena ovakvih inovacija proširila, UNDP je podržao Ministarstvo zaštite životne sredine u unapređenju regulative o statusu otpada i registraciji nusproizvoda. Zahvaljujući tome kompanije sada mogu da registruju ono što je prethodno smatrano otpadom i prodaju ga kao nusproizvod. Ovo doprinosi boljem upravljanju otpadom i smanjenju zagađenja, uz povećanje prihoda kompanija.

Na događaju su takođe predstavljene aktivnosti 5 velikih kompanija i Fakulteta za hotelijerstvo u Vrnjačkoj Banji, koji su u okviru inicijative Ministarstva zaštite životne sredine „Prihvati cirkularni izazov“ sproveli mere za upravljanje otpadom i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta „Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Srbiji – Cirkularne zajednice“ koji sprovode Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP, uz finansijsku podršku GEF-a.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari