Globalno, 2024. godina gotovo sigurno će biti najtoplija ikada zabeležena, s porastom temperature od preko 1,5 °C u odnosu na preindustrijski period.
Globalni meteorološki podaci pokazuju da je novembar ove godine šesnaesti mesec od poslednjih sedamnaest meseci u kojem je globalna temperatura premašila prag od 1,5 °C. Ovo ukazuje na opasnost propuštanja ciljeva Pariskog sporazuma ako se ovaj trend nastavi u narednim decenijama, piše za Klima101 Irida Lazić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Sa druge strane, ni Srbija ne zaostaje za svetom u smislu zagrevanja, uzimajući u obzir činjenicu da se nalazi u ozloglašenoj vrućoj oblasti Mediterana koji se zagreva brže od ostatka sveta.
Prema preliminarnoj studiji projekta EXTREMES na Fizičkom fakultetu, 2024. godina je verovatno najtoplija u Beogradu, i to od 1888. godine. Srednja godišnja temperatura za 2024. u Beogradu će biti između 15,4 i 16,3 °C, i sve zavisi od konačnih podataka za decembar – u pitanju je opseg između najhladnijeg i najtoplijeg decembra u prošlosti.
Zapravo, jedini način na koji je 2024. mogla da ne postane najtoplija u Beogradu od 1888. godine bio je da je temperatura u decembru bude najniža ikada izmerena, što je u ovom trenutku gotovo nemoguć slučaj.
Slični uvidi važe i za Srbiju uopšte. Nešto hladniji kraj godine ne može da pomeri 2024. sa svog neslavnog trona. Poređenja radi, temperaturni opseg u 2024. godini bio je tipičan za obalske regije Španije, Italije ili Grčke u periodu 1961-1990, što znači da je 2024. za Srbiju bila mediteranska godina.
Posledice ovako visokih temperatura bile su raznolike – požari u Italiji, poplave u Bosni i Hercegovini i Španiji, oluje, suše…
Slična ekstremna godina zavladala je Evropom i regionom.
U Grčkoj je produženi period toplog i sušnog vremena počeo neuobičajeno rano, od marta 2024. godine, pripremajući teren i vegetaciju za letnje požare. Indeks pogodnih vremenskih uslova za požare u Grčkoj dostigao je rekord od 1980. godine, otvarajući pitanje da li je 2024. izuzetak ili nova realnost.
Krajem juna, uslovi za požare u Grčkoj ličili su na one krajem jula, što je dovelo do porasta požara za 140% tokom januara-juna u poređenju s 2006–2023.
Sa druge strane, Španiju su u oktobru pogodile nezapamćene poplave, kada je u Valensiji palo 630 mm kiše u jednom danu, uz više od 200 žrtava, dok je Veliku Britaniju i Irsku pogodila decembarska snažna oluja s vetrovima od preko 160 km/h, što je brzina koja bi vozaču čak na autoputu donela kaznu.
Ovi ekstremni događaji pripisani su klimatskim promenama prema međunarodnoj naučnoj studiji ClimaMeter. Bez uticaja klimatskih promena, ovakvi ekstremni vremenski događaji bili bi znatno blaži.
U regionu, Bosnu i Hercegovinu su početkom jeseni zadesile nezapamćene bujične poplave, kada je palo više od dvostruke prosečne oktobarske količine kiše u 24 sata, nakon najtoplijeg leta praćenog požarima i sušom. Kombinacija ovih ekstrema je dovela do toga da je suvo tlo manje propustljivo, što je dovelo do brzog oticanja vode umesto njenog upijanja, čime se povećao rizik od bujičnih poplava.
U Srbiji, ekstremno vreme nas je pratilo gotovo čitave godine, a posebno tokom leta
Ove godine, vremenski rolerkoster u Srbiji bio je posebno izražen, sa rekordno toplim početkom godine i značajnim odstupanjima od klimatske normale (1991–2020).
Broj ledenih i mraznih dana tokom zime 2023/2024. bio je znatno ispod proseka, posebno na planinama poput Kopaonika i Crnog vrha, gde je zabeleženo skoro mesec dana manje dana s minimalnim i maksimalnim temperaturama ispod nule. Ovo je negativno uticalo na skijašku sezonu, jer su pozitivne minimalne temperature tokom noći ubrzale topljenje snega.
April teško da se može svesti pod prolećem, kada je polovina meseca u gradovima širom Srbije klimatološki okarakterisana kao leto sa rekordnim brojem letnjih dana (dana kada je maksimalna dnevna temperatura preko 25 °C).
U maju, krajem juna i početkom jula, usledile su jake gradonosne oluje sa velikim količinama padavina i snažnim vetrom, kada je za samo dan ili dva pala količina kiše koja je uobičajena za ceo mesec.
U pitanju je scenario koji odavno prognoziraju klimatski modeli: iako godišnji i sezonski nivo padavina neće značajno varirati, ekstremne kišne epizode i sušni periodi postaju sve češći u Srbiji.
Možda najizraženiji efekat zagrevanja ove godine bio je tokom leta, koje je bilo najtoplije ikada zabeleženo od 1951. godine. U Beogradu, neslavno poznatom kao urbano ostrvo toplote, zabeleženo je više od dva meseca sa tropskim danima (maksimalne dnevne temperature preko 30°C) i tropskim noćima (minimalne dnevne temperature iznad 20°C).
Balkan i jugoistočna Evropa bili su pod udarom dugotrajnih toplotnih talasa tokom leta, koji su povećali toplotni stres na stanovništvo i privredu. Ovo je rezultiralo drastičnim porastom potrošnje struje zbog intenzivne upotrebe klima uređaja i restrikcija vode.
Prema podacima iz EXTREMES projekta sa Fizičkog fakulteta, krajem avgusta približno čak 92% teritorije Srbije bilo je pogođeno ekstremnom sušom. Ovaj procenat ukazuje da je leto 2024. godine donelo ozbiljniju sušu od onih iz 2012. i 2017. godine, verovatno jednu od najjačih u istoriji Srbije. Dugoročno gledano, učestalost ekstremnih letnjih suša u Srbiji je udvostručena, a ovaj trend je u direktnoj vezi sa klimatskim promenama.
Postoji veliki broj klimatskih indeksa koji opisuju klimu u pogledu temperature, padavina, suša, požara i slično. Nažalost, većina tih indeksa su u skladu sa globalnim zagrevanjem, a rezultati klimatskih projekcija za budućnost sugerišu da će ekstremni klimatski uslovi kakve sada doživljavamo uskoro postati klimatska normala tj. srednje stanje.
Godine poput 2023. ili 2024. biće uobičajene, dok će se u budućnosti diskutovati i pominjati samo godine koje budu još ekstremnije i toplije.
Iako nije izvesno da li će 2025. godina nadmašiti prethodne po temperaturama, klimatološke prognoze jasno pokazuju da 2024. neće dugo zadržati titulu najtoplije godine.
Čak i da sada drastično smanjimo emisije ugljen-dioksida, posledice klimatskih promena osećaće se decenijama, ali budućnost naše klime i dalje zavisi od odluka koje donosimo danas.
Hoćemo li se opredeliti za put smanjenih emisija i održivog razvoja, ili ćemo nastaviti putem zanemarivanja klimatskih promena, u velikoj meri određuje kakav će biti svet u kojem ćemo živeti.
Da li je krivac El Ninjo?
El Ninjo je ciklični prirodni klimatski fenomen koji se javlja na 2 do 7 godina, uzrokujući zagrevanje tropskog Pacifika i utičući na globalnu klimu. Iako ekstremne vremenske događaje često pripisujemo ovom prolaznom fenomenu, situacija 2024. godine je drugačija.
Naime, El Ninjo se završio na proleće, dok su najtopliji meseci nastavili da se nižu, potvrđujući da je glavni uzrok zagrevanja antropogene emisije ugljen-dioksida. Efekat El Ninja je prolazan i samo pojačava posledice klimatskih promena, koje su trajne i ne završavaju se, uprkos pogrešnom shvatanju da su ovakve ekstremne godine samo prolazni izuzetak zbog El Ninja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.