Gde je nestao zimski mraz?: Iza nas je najtoplija zima u istoriji merenja u Srbiji

Koliko je zapravo tih 4,8 °C?

U pitanju je temperatura koja je za čak 3,9 °C viša od tridesetogodišnjeg proseka zimske temperature (1991-2020). To je ne samo najviše odstupanje ikada izmereno, već je ono i drastično veće nego prethodne najtoplije zime – 2007. godine, kada je prosečna temperatura bila viša od istog proseka za 3 °C, prenosi portal Klima101.

Mada ta razlika između ovogodišnje zime i one iz 2007. godine možda i ne deluje kao velika, kada govorimo o prosečnim temperaturama tokom višemesečnih perioda, gotovo 1 °C je zapravo ogromna brojka – tolika odstupanja od ranijih rekorda su takođe nezabeležena u domaćim merenjima. To se može videti i u priloženom vizualu.

Zima je bila posebno topla u Beogradu, gde je prosečna temperatura iznosila čak 7,4 °C, što je za četiri i po stepena više od tridesetogodišnjeg proseka. U prestonici, gde merenja sežu znatno dalje u prošlost, ovo je takođe bila najtoplija zima ikada zabeležena, u poređenju sa zimama unazad sve do 1888. godine.

Ali ni ove brojke nam ne govore celu priču: naime, normala u odnosu na koju je izmeren ovaj ekstrem, odnosno trideset godina od 1991. do 2020, već u sebi „nose” posledice klimatskih promena. I ova normala je donekle pomerena u odnosu na vreme koje se u Srbiji smatralo normalnim ranije, tokom 20. veka.

Kako piše RHMZ, razlike su još veće ako se ova zima uporedi sa prethodnom normalom – sa tridesetogodišnjim prosekom od 1961-1990.

U odnosu na ovaj period, ovogodišnja zima u Beogradu bila je toplija za čak 5,5 °C, a odstupanje veće od pet stepeni Celzijusa bilo je zabeleženo i u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi… U gotovo celom ostatku zemlje, ova zima bila je za makar 4 °C toplija od zimskih proseka za drugu polovinu 20. veka. Jedino je na krajnjem jugu odstupanje bilo nešto manje od 4 °C.

Istovremeno, ova zima bila je sušna, a u istočnim krajevima zemlje (Negotin, Zaječar) ona je bila ekstremno sušna – što znači da je imala bar četiri puta manje padavina u odnosu na normalu za ovaj deo godine.

Nisu u pitanju samo topli praznici ili nedostatak snega: ovo su drastični pomaci koji, posebno ako se ponavljaju, mogu imati dalekosežne posledice po prirodnu okolinu, po našu poljoprivredu i društvo uopšte.

Ovako toploj zimi pomogao je i El Ninjo, ali su dominantni krivac za ovakva ekstremna odstupanja svakako – klimatske promene. Mada je ovogodišnja zima izrazito očigledan ekstrem, to ne bi trebalo da nas navede na zaključak da je u pitanju potpuni izuzetak, ili nekakvo čudo.

Naime, ova zima nalazi se na čelu kolone najtoplijih zima, među kojima je, od 10 najtoplijih ikada izmerenih zima od 1951. godine do danas, njih čak 8 zabeleženo posle 2000. godine. Štaviše, u pet najtoplijih zima u srpskoj istoriji, tri su se dogodile u poslednje četiri godine (2021, 2023. i zima ove 2024. godine).

Drugim rečima, zima 2024. jeste ekstrem, ali je „stajala na ramenima džinova”, i njen teren već je bio pripremljen. Gotovo je nemoguće proceniti koliki je efekat na ovakvo vreme u Srbiji imao El Ninjo, jer smo mi izrazito daleko od zona njegovog neposrednog uticaja, ali sa druge strane znamo da je Srbija u tzv. vrućoj tački klimatskih promena, da ih osećamo više nego mnogi drugi regioni, i da su zime kod nas dokazano sve toplije.

Naravno, to ne znači da više nikada nećemo imati onaj klasični zimski mraz u Srbiji. Nauka nam kaže da će klimatske promene dovesti do pre svega toplije normale. Zime će u proseku biti toplije, ali to ne znači da će svaka zima biti toplija od prethodnih – samo da će one neobično hladne biti sve ređe.

Ovo je, drugim rečima, priča koja se priča kroz decenije, a ne samo kroz pojedinačne zime. A kada pričamo o ekstremima kao što je bila ovogodišnja zima, najvažnije je da znamo kontekst u koji se oni smeštaju: u našu novu normalu, koja se iz godine u godinu pomera, ka višim temperaturama, češćim vremenskim ekstremima, sušama. A jedini način da to usporimo, i na kraju zaustavimo, jeste kroz globalnu klimatsku akciju.