Naučnici upozoravaju: Zbog globalnog zagrevanja 215.000 jezera se možda više neće zalediti svake zime

Velika jezera – Gornje jezero, Hjuron, Mičigen, Iri i Ontario nalaze se na ili blizu granice između SAD-a i Kanade i povezana su mrežom manjih jezera i reka koje obuhvataju ukupnu površinu od 95.000 kvadratnih milja, što ga čini najvećim slatkovodnim sistemom na svetu.

Naučnici ukazuju da globalno zagrevanje izaziva gubitak leda i topliju temperaturu vode i da će se stanje na jezerima pogoršati ako se ne preduzmu nikakve mere uskoro.

„Kao direktan odgovor na temperaturu vazduha koja se zagreva, primećujemo brz gubitak leda i zagrevanje temperatura vode. Ako planeta nastavi da se zagreva, 215.000 jezera se možda više neće zamrznuti svake zime, a skoro 5.700 jezera može trajno izgubiti ledeni pokrivač do kraja veka“, rekao je profesor Sapna Šarma, stručnjak za ekološke stresove na jezerima na Univerzitetu Jork u Torontu, a prenosi Gardijan.

Velika jezera obuhvata više od 20 odsto slatke vode na Zemlji, od čega polovina u Gornjem jezeru, najvećem i najsevernijem od pet.

Gardijan piše da rekordi leda pokazuju pad od 25 odsto u ledenom pokrivaču u celom basenu i trend ka manjem broju ledenih dana širom Velikih jezera od 1973. godine.

„Postoji trend pada prosečnog ledenog pokrivača za pet odsto po deceniji, što možda ne zvuči ogromno, ali je značajno smanjenje“, rekao je Džejms Kesler, naučnik fizike i stručnjak za led u Nacionalnoj laboratoriji za istraživanje životne sredine Velikih jezera.

Zapisi o ledu koji datiraju iz 1857. pokazuju da se nekoliko zaliva na Gornjem jezeru zaledilo svake zime do 1997. Od tada, kako se globalno zagrevanje intenziviralo, neki su doživeli zime bez leda.

„Velika jezera sada imaju mnogo niži ledeni pokrivač, ali u mnogim regionima leda uopšte nema. Velika i duboka jezera, uključujući zalive u jezerima Mičigen i Gornje jezero, najverovatnije će trajno izgubiti ledeni pokrivač već 2060-ih, ako se ne ublaže emisije gasova staklene bašte“, rekao je Šarma.

Kako se navodi, u godinama sa manje ili bez ledenog pokrivača, jezera doživljavaju veće stope isparavanja, topliju vodu i niže nivoe kiseonika, što otežava napredovanje domaćih hladnovodnih riba i izaziva uticaj na ceo lanac ishrane.

Povećane stope isparavanja dovode do nižih nivoa vode i manjeg broja močvara u okolnim područjima, dodajući stres na životinjske vrste koje se već bore da pronađu hranu i prilagode se toplijim temperaturama.

Sneg i led su ključni za kulturu i turizam Velikih jezera, a region se može pohvaliti aktivnostima na otvorenom kao što su sankanje, klizanje na otvorenom, sankanje pasa i pecanje na ledu, kao i industrija uklanjanja snega vredna više milijardi dolara. U toplijim zimama rekreativne aktivnosti se otkazuju, turizam je na udaru, a broj utopljenika raste zbog nestabilnog leda, navodi Gardijan.

Manje leda takođe oslobađa stotine teretnih brodova da putuju Velikim jezerima tokom cele godine, a znači i manje ledolomaca za čišćenje brodskih kanala, štedeći novac za komercijalnu industriju brodarstva.