Više međunarodnih organizacija pozvalo je na uvođenje mera za očuvanje poljoprivrednog zemljišta pošto je u izveštaju Evropske komisije upozoreno da se više od polovine evropskih zemljišta suočava s degradacijom, uključujući u Ukrajini, Turskoj i na Zapadnom Balkanu gde je veliki broj lokacija ugrožen zbog rudarskih i industrijskih aktivnosti.
Zajednički istraživački centar (JRC) Evropske komisije u izveštaju prošle nedelje o stanju zemljišta u Evropi 2024. pozvao je na hitno zaustavljanje degradacije zemljišta.
Izveštaj upozorava da se degradacijom suočava 60-70 odsto evropskih zemljišta, uključujući Ukrajinu, Tursku i Zapadni Balkan.
Na Zapadnom Balkanu, kako se navodi, ima više od „100 identifikovanih kontaminiranih ili potencijalno kontaminiranih lokacija usled rudarskih i industrijskih aktivnosti“, iako pravi stepen zagađenja zemljišta u ovim oblastima ostaje nepoznat.
Erozija, zagađenje, osiromašenje hranljivih materija i gubitak organske materije ugrožavaju bezbednost hrane, biodiverziteta i klime, navodi se u izveštaju i dodaje da su bez hitne intervencije, poljoprivredna produktivnost i klimatska otpornost u ozbiljnom riziku.
Ključne pretnje uključuju degradaciju 12 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta usled neodrživih poljoprivrednih praksi, širenja urbanih područja i krčenja šuma, navodi se u izveštaju Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije.
Šesnaest međunarodnih nevladinih organizacija, uključujući Spasimo zemljiište (Save Soil), 4per1000 i SEKEM, stručnjaci i poljoprivrednici pozvali su da se finansiranje za potrebe klime usmeri na male poljoprivrednike kako bi ih podržali u prelasku na regenerativne prakse.
Pravina Sridhar, menadžerka u pokretu Spasimo zemljište, ocenila je da izveštaj Evropske komisije „naglašava koliko je velik posao potreban da bi se obnovilo zemljište u EU.
„Zemlje EU treba da finansijski podrže poljoprivrednike u prelasku na regenerativne poljoprivredne prakse“, navela je Sridhar.
Izvršni sekretar organizacije 4per1000 Paul Luu istakao je da finansiranje u oblasti zaustavljanja klimatskih promena mora uglavnom da se preusmeri na male farmere jer su oni „na prvim linijama obnove zemljišta i dramatično nedovoljno finansirani“.
Poziv međunarodnih nevladinih organizacija upućen je u utorak uoči klimatske konferencije UN COP29 u Bakuu od 11. do 22. novembra 2024.
Pokret Spasimo zemljište pozvao je vlade da iskoriste zamah COP29 i učine zdravlje zemljišta prioritetom u klimatskim akcijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.