Evropljani su više zabrinuti zbog imigracije nego klimatskih promena, dok manje od 15 odsto anketiranih širom sveta smatra da bi klimatska pitanja trebalo da budu među prva tri prioriteta njihovih vlada, navodi se u studiji danske think-tank organizacije Fondacija alijanse demokratija.
U prethodne dve godine u mnogim evropskim zemljama oštro je povećan broj ljudi koji smatraju da bi smanjenje imigracije trebalo da bude glavni prioritet vlada, pokazao je izveštaj Indeks percepcije demokratije 2024. (eng. Democracy Perception Index 2024).
Danska organizcija tvrdi da je to najveća svetska godišnja studija o tome kako ljudi vide demokratiju.
Rast onih koje smatraju da je imigracija najveći problem pratio je, kako se dodaje, pad udela građana koji žele da klimatske promene budu prioritet, prenosi portal Balkan Green Energy News.
Ta promena najizraženija je u Nemačkoj koja, gledano globalno, ima najveći udeo ljudi koji žele da se njihova vlada fokusira na smanjenje imigracije – 44 odsto, ili skoro dva puta više u odnosu na prioritet borbe protiv klimatskih promena – 24 odsto.
Studija navodi i da uprkos činjenici da 33 odsto svetske populacija smatra da su klimatske promene jedan od tri glavna svetska izazova, samo 14 odsto smatra da bi borba protiv tih promena trebalo da bude među tri glavna prioriteta njihove vlade.
Ispitanici u zapadnim demokratijama, posebno u Evropi, češće vide klimatske promene kao glavni globalni izazov, ali i glavni zadatak njihovih vlada, navodi se u studiji.
Niko Jaspers, izvršni direktor agencije Latana, koja je sprovela istraživanje, izjavio je da rezultati pokazuju da se rat i nasilni sukobi smatraju najvećim svetskim izazovom, uz siromaštvo i klimatske promene.
„Ohrabrujuće je videti da je vera ljudi u ideju demokratije najveća dosad, ali ako demokratske zemlje ne budu u stanju da pomognu u rešavanju svetskih izazova, onda će biti samo pitanje vremena kada će ta podrška demokratiji početi da opada“, istakao je Jaspers.
Indeks percepcije demokratije je studija koju su sproveli Latana i Alijansa u proleće 2024, između 20. februara i 15. aprila.
Izdanje iz 2024. nudi poređenje globalnih stavova prema demokratiji u vreme rastućih geopolitičkih tenzija i nasilnih sukoba. Rezultati su zasnovani na nacionalno reprezentativnim intervjuima sa više od 62.953 ispitanika iz 53 zemlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.