Foto: EPA/AARON UFUMELIAfričke zemlje godišnje u proseku gube od dva do pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) jer snose veći teret klimatskih promena, a mnoge od njih preusmeravaju i do devet odsto svojih budžeta na prilagođavanje klimatskim promenama, reagujući na kliamtske ekstreme, pokazuje novi izveštaj Svetske meteorološke organizacije (WMO), objavljen u ponedeljak.
Procenjuje se da će u podsaharskoj Africi troškovi adaptacije biti između 30-50 milijardi američkih dolara godišnje u narednoj deceniji, ili dva do tri odsto bruto domaćeg proizvoda u regionu, navodi Svetska meteorološka organizacija u izveštaju o stanju klime u Africi za 2023. godinu.
Kako dodaju, procene su i da će do 2030. godine oko 118 miliona ekstremno siromašnih ljudi u Africi, odnosno oni koji žive sa manje od 1,90 američkih dolara dnevno, biti izloženo suši, poplavama i ekstremnim vrućinama ako se ne preduzmu adekvatne mere. To bi, kako navode, dodatno opteretilo napore za smanjenje siromaštva.
„Tokom poslednjih 60 godina, Afrika je primetila trend zagrevanja koji je postao brži od globalnog proseka. 2023. godine kontinent je iskusio smrtonosne toplotne talase, jake kiše, poplave, tropske ciklone i dugotrajne suše“, rekla je generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije Selest Saulo, upozoravajući da to utiče na sve, od bezbednosti hrane, preko javnog zdravlja, do mira.
Ovaj obrazac ekstremnog vremena, dodaje Saulo, nastavio se i 2024. godine.
„Delove južne Afrike zahvatila je opasna suša. Izuzetne sezonske padavine izazvale su smrt i razaranja u zemljama istočne Afrike, nedavno u Sudanu i Južnom Sudanu. Ovo pogoršava ionako očajnu humanitarnu krizu“, rekla je Saulo.
Afrika je odgovorna za manje od 10 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte, ali je istovremeno najranjiviji region na ekstremne vremenske prilike, uključujući suše, poplave i toplotne talase, istakla je Svetska meteorološka organizacija.
Novi izveštaj se fokusira na 2023. godinu, jednu od tri najtoplije godine u celokupnoj afričkoj istoriji. Kako je rečeno na predstavljaju ovog izveštaja, afričke vlade treba da daju prioritet većim ulaganjima u nacionalne meteorološke i hidrološke službe i sisteme za rano upozoravanje kako bi bile otpornije na klimatske promene.
Posledice klimatskih promena u Africi su već teške. Između septembra i oktobra 2023. godine, oko 300.000 ljudi širom zapadne Afrike bilo je pogođeno poplavama. Zambija je doživela najgoru sušu u poslednjih 40 godina, koja je pogodila skoro šest miliona ljudi, a ekstremne vremenske pojave u Africi nastavile su se i u 2024. godini, kažu stručnjaci.
U regionu Sahela, južno od Sahare, ove godine poplave su pogodile više od 716.000 ljudi, prema podacima Ujedinjenih nacija. U Maliju su vlasti prošle nedelje proglasile nacionalnu katastrofu zbog poplava koje su od početka kišne sezone pogodile 47.000 ljudi.
Zapadna Afrika je ranije ove godine doživela talas vrućine bez presedana koji je doveo do velikog broja smrtnih slučajeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
