Planeta je doživela najtopliji april u istoriji merenja, u Srbiji – četvrti najtopliji

To je jedanaesti rekordno topao mesec u nizu i najnoviji pokazatelj ozbiljnosti klimatskih promena. Neslavni globalni niz počeo je još u junu prošle godine, a za najtoplijim junom su usledili najtopliji jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar, a onda i januar, februar, mart i april ove godine, prenosi portal Klima101.

Prva polovina aprila kod nas, tačnije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, bila je daleko toplija od proseka maksimalnih aprilskih temperatura od 1961. do 1990. Termometri su dostizali temperature koje su u proseku za čak 8 °C toplije od nekada prosečnih dnevnih maksimuma.

Druga polovina meseca meseca donela nam je nešto prijatnije vreme, tipičnije za proleće. Tako da se, prema mesečnom biltenu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), april 2024. plasirao „samo” kao četvrti najtopliji u Srbiji od 1951. do danas. Mesec je bio za 2,5°C u poređenju sa referentnim periodom (1991-2020).

Kako se navodi, u Beogradu, Novom Sadu, Kikindi, Ćupriji i Negotinu bio je to drugi najtopliji april od kada se vrše merenja, dok se u skoro celoj zemlji nalazi u prvih pet najtoplijih.

U glavnom gradu zabeleženo je četrnaest letnjih dana, sa temperaturama preko 25 °C. To je najveći broj aprilskih letnjih dana u Beogradu u poslednjih 136 godina.

Paklene vrućine proteklog meseca pogodile su i Indiju. Period žestokog, smrtonosnog toplotnog talasa poklopio se sa početkom najmasovnijih izbora na svetu na kojima pravo glasa ima skoro milijardu ljudi.

Delovi zemlje doživeli su najtopliji april u istoriji merenja, a ekstremno visoke temperature odnele su devet života. Politički analitičari smatraju da su vrućine jedan od faktora za slabu izlaznost na glasanje u Indiji.

Između ostalih, mesec za nama bio je najtopliji april u istoriji merenja u Japanu (od davne 1898!) i Južnoj Koreji.

Globalno gledano, bilo je toplije za 1,6 °C u odnosu na predindustrijsko doba (1850-1900)kada sagorevanje fosilnih goriva još nije uzelo maha. Samim tim, prosečna aprilska temperatura premašila je donju granicu Pariskog sporazuma o zauzdavanju globalnog zagrevanja na 1,5 °C.

Ali ovo nije prvi mesec da se to dešava. Prekoračenje je već zabeleženo u toku nekoliko meseci.

I ne samo da se premašivanje dešavalo na mesečnom nivou, već je počev od februara 2023. zaključno sa januarom 2024. planeta, prvi put u istoriji, tokom čak dvanaest meseci planeta bila za 1,52 °C toplija nego u drugoj polovini 19. veka.

Iako to ne znači automatsku propast dogovora iz Pariza, jer se on odnosi na višedecenijski prosek temperatura, i te kako predstavlja najavu moguće uzavrelije budućnosti u slučaju da izostane klimatska akcija.

Iako je i osvit maja obeležilo obaranje temperaturnih rekorda na hiljadama mernih stanica, u narednim mesecima moguće je popuštanje vrućina. Razlog leži u smeni prirodnog fenomena El Ninjo – La Ninjom, koja ima uticaj hlađenja, a njeno javljanje prognozira se za leto ili ranu jesen.

Ono što će se, sa druge strane, zadržati i kada efekat El Ninja privremeno prestane jeste globalno zagrevanje, pa se i dalje očekuju temperature koje dramatično izlaze iz okvira nekadašnjih normala.

Štaviše, trenutno se procenjuje da bi ova godina mogla da bude najtoplija ili druga najtoplija otkako se vodi evidencija, a prošlogodišnje projekcije engleskih meteorologa kažu da bi ova godina u celini mogla da bude za 1,5 ili više Celzijusovih stepeni toplija nego u predindustrijsko doba.

Lek za sprečavanje daljeg porasta temperature znamo: energetska tranzicija. Na političkim liderima i fosilnoj industriji jeste da konačno shvate važnost smanjenja emisija gasova koji zagrevaju atmosferu, te da se napredak obnovljivih izvora ubrza.