Plastika u prirodi je problem za sve, a plastični čepovi za neke su korak ka rešenju: Zašto je posustao otkup 1Foto: Pixabay/articonn

Za 12 godina postojanja Udruženje „Čep za hendikep“ prikupilo je 519 tona čepova. Prodali su ih i zarađenim novcem kupili 130 ortopedskih pomagala. Sada je Udruženje u problemu, jer kako kažu nema više onih koji plastiku žele da kupe.

Tara iz Gornjeg Milanovca, Vesna iz Kikinde, Dragana iz Trstenika, sedmogodišnji Vuk iz Žiče samo su neki od 130 onih, kojima su ortopedska pomagala obezbeđenja zahvljajujući čepovima koje su prikupljali građani. Upisivanje novih imena na taj spisak sada je dovedeno u pitanje, piše RTS.

„Došlo je vreme da mi jednostavno te čepove ne možemo da prodamo ili jako teško prodamo i onda dolazimo u situaciju da novac koji je došao od tih čepova koji bi trebalo da ide redovnim putem ide za kupovinu pomagala, za rad organizacije, sve u stvari ulažemo u rad organizacije“, kaže Zoran Martinov iz Udruženja „Čep za hendikep“.

Otkupljivači plastike kažu da im se više ne isplati da kupuju džakove sa manje od 200 kilograma čepova, a žale se i na kvalitet plastike.

„Problem je to što plastike ima dosta vrsti, pa onda neke vrste idu, neke se recikliraju, neke ne. Tako da ponuda je velika, ali je potražnja za poluproizvodom ili proizvodom slabija nego što je bilo, ne ide sakupljačka plastika, polipropilen i polietilen, što se izbacuje iz domaćinstva. Ima priče da je uvezena neka jeftinija plastika nova, pa se sad ne isplati proizvođačima da kupuju recikliranu plastiku“, objašnjava Slobodan Obradović, otkupljivač iz Kragujevca.

Ima onih koji sakupljaju, ali nemaju kome da prodaju

Milan Nikolić, otkupljivač iz Inđije, navodi da robe ima ali da prodaje nema.

„Nabavne cene se kreću od 15 do 40 dinara. Robe ima, ali prodaje nema, prodaja je jako slaba. Proizvođači plastike kojima mi prodajemo robu, oni slabije rade, izvoz, sve je stalo“, ističe Nikolić.

Za razliku od izvoza, uvoz raste. Prema podacima Privredne komore Srbije, godišnje uvezemo oko 700.000 hiljada tona plastike. A recikliramo svega 30.000 tona naše.

„Posle pandemije naglo raste potrošnja ambalaže i dosta se ambalaže uvozi.Tu je pitanje matematike koliko je to isplativo i koliko toga se generište u komercijalnom sektoru, ali bez odvajanja plastike iz domaćinstva teško da ćemo uspeti da ostvarimo nacionalne ciljeve kada je u pitanju upravljanje ambalažnim otpadom“, navodi Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije, prenosi RTS.

Rešenje za višak korišćene plastike na tržištu mogla bi da bude izgradnja Nacionalnog reciklažnog centra, poput onih u Bugarskoj i Rumuniji.

„Zelena agenda EU zagovara model upotrebe recikabilnih sirovina, s druge strane imamo problem sa tvrdom plastikom od kućne hemije, od mineralnih i sintetičkih ulja za vozila, gledamo te apokaliptične scene gde su naši vodotokovi zatrpani tim materijalima“, kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.

I dok je plastika u prirodi ekološki problem za sve, čepovi za ljude s početka priče su makar jedan korak ka rešenju. Udruženje „Čep za hendikep“ nije spremno da tačku na svoju priču stavi ovde, jer znaju koliko je još malih heroja poput Vuka koji čekaju svoj novi početak.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari