Foto: EPA-EFE/NIDAL SALJICPrizori iz susedne Bosne i Hercegovine su stravični – bujične poplave koje su usledile nakon ekstremnih padavina u centralnim i južnim krajevima zemlje zvanično su odnele 20 života, dok se za više od 10 nestalih još uvek traga.
Posebno je bilo pogođeno selo Donja Jablanica, gde je zabeležena većina ljudskih žrtava, a u kojem je bujica, kako se navodi, sa nanosima donela i kamenje iz obližnjeg kamenoloma.
Još uvek traju akcije potrage, spasavanja i sanacije, u kojima učestvuju državne službe ali i dobrovoljci, dok je Federalni hidrometeorološki zavod (FHMZ) izdao narandžasto upozorenje za nove padavine tokom noći i u jutarnjim časovima 9. oktobra.
Novo upozorenje najavljuje između 30 i 60 litara kiše po metru kvadratnom, što je jaka kiša, ali je ipak daleko od vrednosti koje su bile zabeležene prošle nedelje, 3. i 4. oktobra, prenosi Klima101.
Tada je tokom 24 sata na mernim stanicama Jablanica i Gorani-Neretvica, par desetina kilometara severno od Mostara, bilo izmereno i preko 300 litara kiše, kako piše Agencija za vodno područje Jadranskog mora.
Ali smrtonosne bujične poplave nisu izazvale samo ekstremne padavine – krivaca je zapravo više, a ako ih adekvatno prepoznamo, to nam može pomoći da prepoznamo i na koji način se od ovakvih pojava možemo zaštititi u budućnosti.
Krivac za štetu su i vremenske okolnosti koje su prethodile padavinama
Kako je u objavi na društvenim mrežama objasnio Nedim Sladić, meteorolog iz BiH koji je trenutno na doktorskim studijama u Velikoj Britaniji, ključna reč je suša, a ovim padavinama prethodilo je najtoplije i jedno od najsušnijih leta ikada zabaleženih na ovim prostorima.
„Suho tlo ne može odmah prihvatiti previše vode”, piše Sladić, „jer postane tvrdo poput betona i prisiljava na povećanje efekta oticanja. Izuzetna suša ne može se smanjiti preko noći. Budući da je septembar bio prijelazni mesec, veći dio tla je još uvijek prilično suh.”
U pitanju je dobro poznat fenomen koji nosi i naziv „suša-kiša efekat”. Nije samo do osušenosti tla: vegetacija je isto bila pogođena sušom (i požarima), a biljke su naši najveći saveznici u borbi protiv erozije tla i pojave klizišta, koje su verovatno najrazornija nuspojava ovakvih poplava.
„Kada imamo količinu padavina od preko 300 mm”, objašnjava Nedim Sladić, „u kombinaciji sa sušnijim tlom i činjenicom da je Mediteran na nekim mjestima još 3 do 4 °C topliji od prosjeka (što je dodatnih 21% do 28% vodene pare na lokalnom nivou), postoje svi sastojci za tzv. perfektnu oluju.”
Mada se nakon ovakvog događaja bujične poplave mogu precizno opisati – i može se ispratiti njihova geneza – njih je ipak izrazito teško predvideti.
Mogu se predvideti šire atmosferske prilike, i može se načelno znati stanje zemljišta, zbog čega FHMZ u svom novom upozorenju posebno naglašava opasnost od bujičnih potoka i klizišta.
Ali ipak, gotovo je nemoguće predvideti koja će mesta biti najviše pogođena, kao što je to pre nekoliko dana bila Donja Jablanica, zbog toga što razmere štete zavise od prevelikog broja lokalnih činilaca.
Stanovnici Donje Jablanice su bili zvanično upozoreni na meteorološku i hidrološku opasnost – ali je, usled razmere razaranja, stanovnicima ovog naselja bilo potrebno više pravovremene pomoći, npr. evakuacija.
Mi živimo u regionu koji je posebno ranjiv na bujične poplave
Ali rešenje za problem bujičnih poplava nije samo u pravovremenom upozoravanju (i evakuaciji). Postoji čitav niz i te kako poznatih praksi uz pomoć kojih se možemo zaštititi od ovakvih pojava, što je posebno važno za ovo područje.
„Mi živimo u regionu koji je posebno ranjiv na bujične poplave”, kaže za Klimu101 Milica Caković sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, koja se u svom istraživačkom radu bavi pre svega zaštitom zemljišnih i vodnih resursa.
Nekoliko različitih faktora doprinosi našoj ranjivosti. Pored izraženih promena klime, brdski i planinski krajevi Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore bogati su tzv. bujičnim vodotokovima, koji se često izlivaju usled topljenja snega ili ekstremnih padavina – po zvaničnim procenama, samo u Srbiji postoji između 11.500 i 12.500 bujičnih vodotokova.
Ali problem je i u nivou i opsegu zaštite, koja je u ovim krajevima često nedovoljna.
Kako piše Caković, ne moramo tražiti primere van Srbije kako bismo pronašli primer dobre prakse zaštite od bujičnih poplava.
„Nije u pitanju samo izgradnja pregrada, kanala ili nasipa”, navodi Caković u autorskom članku koji smo objavili prošle godine. „U borbi protiv bujičnih poplava korisno oruđe čine i akcije kao što su pošumljavanje ili obnova poljoprivrednog zemljišta, ali i čitav niz drugih mera.”
„Dobar primer zabeležen je sredinom prošlog veka na području Grdeličke klisure i Vranjske doline”, objašnjava Caković, „kada su bila uložena značajna finansijska sredstava sa ciljem uređivanja bujičnih slivova.”
Ovo područje je, piše naša sagovornica, bilo pretrpelo značajne gubitke, i ljudske i materijalne, usled poplava kojima su doprinele intenzivna eksploatacija šuma i brojni neuređeni bujični slivovi.
„Kao odgovor na ove izazove, izgrađen je niz tzv. tehničkih objekata (pregrade, pragovi…) koji su uticali na smanjenje erozije, ali je paralelno sa tim sprovedeno i planirano pošumljavanje i prateći biološki i biotehnički radovi na površini od oko 120.000 hektara.
Dalje, usvojena je bila zabrana kresanja lesnika, kao i zabrana ispaše stoke. Kasnija istraživanja pokazala su da je ovaj niz mera drastično uticao na smanjenje erozionih procesa, kao i na učestalost bujičnih poplava.”
U praksi, to znači da se bujičnim poplavama ne možemo baviti samo onda kada one izazovu štetu i gubitak života. Mada su ove pojave nepredvidive, mi možemo drastično smanjiti rizik od njihove pojave, i od njihovih razornih posledica.
Naučna saznanja nam kažu da će na ovim prostorima u budućnosti biti sve više ovakvih događaja. Teško je i proceniti kakvu sve štetu može sprečiti pravovremena zaštita – ali nam, nažalost, aktuelne slike iz Bosne i Hercegovine i više nego upečatljivo pokazuju stravičnu opasnost bujica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
