Smrtonosni požari besne Portugalom: Zabeležene rekordne emisije ugljenika

Na osnovu satelitskih snimaka Evropskog informacionog centra za šumske požare (EFFIS), od 16. do 20. septembra, zahvaćena je površina od preko 120 hiljada hektara. To je više i od nekih godišnjih bilansa, a intenzitetu i širenju vatrenih stihija doprinose žestoke vrućine, suša i jaki vetrovi.

Zaključno sa 18. septembrom, požari tokom ovog meseca emitovali su skoro dve megatone ugljenika, od toga 1,3 megatona na severu zemlje, procenjuje CAMS. To je najveća količina gasa koji zagreva atmosferu ispuštena u septembarskim požarima u Portugalu tokom protekle dvadeset dve godine koliko se vodi evidencija, prenosi Klima101.

Prethodni rekord iz septembra 2003. bio je skoro duplo manji od ovogodišnjeg, nešto ispod jedne megatone.

Sa oko 147 hiiljada hektara izgorele površine u 173 požara, računajući i ove skorašnje, 2024. se, i pre svog kraja, plasira kao treća godina sa najvećom izgorelom površinom u Portugalu u istoriji merenja, tačnije od 2006. godine. Zarad mobilizacije dodatnih resursa i vatrogasaca iz Španije i Maroka, Portugal je čak proglasio vanredno stanje.

Mada se situacija polako stišava, prema zvaničnim podacima, trenutno je aktivno 46 požara, a ova dešavanja nesumnjivo su ostavila dubok trag na naciju sa juga Evrope.

U požarima, povređeno je 166 osoba, a život je izgubilo sedmoro ljudi. U petak, 20. septembra, na nacionalnom nivou obeležen je dan žalosti u znak sećanja na žrtve.

Dva dana kasnije, u nedelju, 22. septembra, širom zemlje održali su se protesti pod sloganom „Zemlja gori, moramo se probuditi”. Građani za požare „krive proizvođače papira, vladu i fosilnu industriju koji uništavaju kuće i zemljište kroz krčenje šuma, podsticanje klimatskih promena i napuštanje ljudi”, navodi organizacija Climáximo.

Jedna od posledica vatrenih stihija, a koja se posebno oseti u severnom Portugalu, jeste zagađenje vazduha. Očekuje se da će koncentracije finih zagađujućih čestica PM 2,5 ostati visoke najkraće do 25. septembra.

Studija objavljena ranije ove godine pokazuje da učestalost i jačina najekstremnijih svetskih požara raste sa klimatskim promenama. Kako su autori proračunali, teški požari se se više nego udvostručili između 2003. i 2023, a oni najsuroviji desili su se nakon 2017.

Prema ovoj analizi, u Evropi, upravo je Portugal među najteže pogođenim zemljama poslednjih godina.