„Ne samo da ne znamo gde smo pošli, već se i ova tema koristi da se društvo dublje podeli“: Profesor Končalović za Danas o energetskoj tranziciji u Srbiji

Model za energetsku tranziciju Srbija može, kako kaže, da preslika od mnogih država, delom ili u potpunosti, a može i da osmisli svoj, jer smo „dovoljno stručni“.

– Međutim da bi uopšte krenuli u nekom smeru potrebno je da postignemo kakav takav društveni koncenzus o tome da mi tamo želimo da idemo. I to zbog nas samih, a ne zbog nekih “autoriteta” sa zapada ili istoka, a koje smo na pozicije autoriteta sami postavili. Tog konsenzusa sada nema. Ne samo da ne znamo gde smo pošli, već se i ova tema, kao i mnoge druge, koristi da se društvo dublje podeli i zavadi – navodi profesor Končalović i dodaje da kao rezultat svega imamo one koji su nezadovoljni i žele promene i one koji ih prozivaju da su strani plaćenici, da imaju sitne interese, da su naseli na „zapadnu propagandu“ itd.

– Ove podele, naravno, nismo mi osmislili, i u drugim državama se dešava da postoji „opozicija“ obnovljivim izvorima energije i energetskoj tranziciji – ističe naš sagovornik.

Dobra vest je, naglašava on, da svest o ovom pitanju raste iz godine u godinu, ali da nam preostaje da smanjimo unutrašnje trenje u društvu.

– Štaviše, sa tim „trenjem“ možda nećemo imati ni snage da put pred nama pređemo. U svakom slučaju, šta god odlučimo, pre ili posle, a verovatno pre, ćemo se sresti sa posledicama naših odluka. Ako ne krenemo na vreme i ozbiljnije u tranziciju i promene, plašim se da nam posledice, koje će svakako doći, neće biti po volji – napominje on.

Končalović podseća da u Srbiji dve trećine električne energije dolazi iz uglja, od preostale trećine najveći deo dolazi od hidroelektrana.

– Vetar učestvuje sa oko 2 – 3%, gas oko 5%, a solarne elektrane učestvuju sa malim udelom u ukupnoj proizvodnji. Koliko znam tačnih podataka o ukupnoj proizvodnji energije iz solarnih elektrana za 2023. godinu i nema. Sa druge strane, treba očekivati da će se najveći porast instaliranih kapaciteta u skorijoj budućnosti desiti, tj. već se dešava kod solarnih elektrana – navodi Končalović i dodaje da je još nepovoljnija situacija kod energije uopšte, ne samo električne.

– Tu je učešće obnovljivih izvora niže pošto na scenu stupa nafta i njeni derivati koji se koriste u sektoru transporta i ugalj/gas i druga goriva koji se koriste za zagrevanje prostora. Kod te neelektrične energije samo mali deo spada u obnovljive izvore (biomasa uglavnom, čija je održivost eksploatacije ozbiljno pod znakom pitanja) – ističe sagovornik Danasa.

Energetska tranzicija u Španiji: Polovina električne energije iz obnovljivih izvora

Španija je, recimo prošle godine, prema podacima njene elektroprivrede (REE), prvi put više od polovine električne energije proizvela iz obnovljivih izvora energije, kao što su vetar i sunce.

Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u ovoj zemlji dostigla je skoro 135.000 gigavatsati 2023. ili 50,4 odsto ukupne proizvodnje električne energije.

Taj procenat, osam odsto veći nego 2022. (42,2 odsto), predstavlja istorijski rekord za Španiju jer je ona prvi put iz obnovljivih izvora premašila 50 odsto ukupne proizvodnje električne energije, navela je španska elektroprivreda.

Vodeći izvor električne energije je druge godine uzastopno bila snaga vetra, s proizvodnjom od više od 63.000 gigavatsati, ili 23,3 odsto ukupne električne energije proizvedene u Španiji. Solarne instalacije su proizvele 37.000 gigavata na sat, ili 14 odsto ukupne električne energije. Ta cifra je veća od hidroelektrana koje su proizvodile 9,5 odsto električne energije u Španiji.

Proizvodnja električne energije iz nuklearne energije je ostala stabilna (20,3 odsto ukupne), dok je proizvodnja električne energije iz elektrana na gas opala za sedam procentnih poena, na 17,2 odsto.

Te brojke su „nepobitni dokaz da ekološka tranzicija u našoj zemlji solidno napreduje”, navodi se saopštenju španske elektroprivrede.

I španska vlada premijera Pedra Sančesa obavezala se da će do 2030. godine povećati udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije na 74 odsto, zahvaljujući jakom suncu i mnogim vetrovitim oblastima.

Vetropark „Kostolac“ – zelena energija za 30.000 domaćinstava

Zahvaljujući EU Srbija je obezbedila grant od 30 miliona evra za vetropark „Kostolac“, koji će kako tvrdi ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, od iduće godine da proizvodi zelenu energiju za oko 30.000 domaćinstava u Srbiji.

„Sporazum koji smo potpisali za grant od 30 miliona evra predstavlja važan korak u realizaciji projekta izgradnje prve vetroelekrane EPS-a, vetroparka „Kostolac“, zaokruživanjem finansijske konstrukcije za projekat vrednosti 144 miliona evra. Proizvodnja ove elektrane, odnosno njenih 20 vetroturbina, biće dovoljna da zelenom energijom snabdeva oko 30.000 domaćinstava. Betropark će se nalaziti na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta termoelektrana i kopova Kostolac“, navela je ministarka 29. januara pri potpisivanju sporazuma.

Podsetila je i da će za nekoliko meseci biti završena izgradnja TE Kostolac B3 i  naglasila da je sledeći važan korak ulaganje u OIE u koje EPS nije dovoljno ulagao u prethodnim godinama, a to su energija vetra i solarna energija.

„Očekujemo da vetropark „Kostolac“ bude priključen na mrežu i počne da isporučuje zelenu energiju za naše građane u prvoj polovini 2025. U istom periodu trebalo bi da bude završena i EPS-ova solarna elektrana „Petka“, snage 9,75 MW. Sve tri nove elektrane u Kostolcu – TE Kostolac B3, Vetropark Kostolac, i SE Petka deo su velikih ulaganja u energetski sistem koje planiramo u narednim godinama, a koje će biti završene u periodu pre EXPO 2027“, istakla je ona.

Prema njenim rečima na javnom pozivu u oktobru 2023. godine izabran je i strateški partner za 1 GW samobalansirajućih solarnih elektrana, u kombinaciji sa baterijama, koji će realizovati konzorcijum predvođen južnokorejskom kompanijom Huyndai Engineering, a koji će po završetku biti u vlasništvu EPS, tj. države.

„Kod novih investicija u OIE, posebno je važno da imamo mogućnost da se proizvedena energija koristi pre svega za domaće tržište. Time će više zelene energije u našem energetskom sistemu, značiti ne samo zdraviju životnu sredinu, nego i veću energetsku sigurnost i nezavisnost Srbije, što je naš strateški cilj“, navela je Đedović Handanović.

Naglasila je da su EU i SR Nemačka ključni partneri Srbije u energetskoj tranziciji i sprovođenju Zelene agende EU. Sa Nemačkom, kako je rekla, uspešno sarađujemo pre svega u sektoru daljinskog grejanja, uvođenju OIE i razvoju prenosne mreže, koja je od 2000. godina uložila 1,5 milijardi evra u energetski sektor.

Sa druge strane, uz finansijsku podršku EU realizujemo neke od najvažnijih projekata u energetskom sektoru kao što su gasna interkonekcija sa Bugarskom i Transbalkanski koridor. Bespovratnu pomoć od 165 miliona evra Srbija je dobila prošle godine, pre svega, za pomoć energetski ugroženim kupcima i ulaganja u distributivnu mrežu.