Broj kupaca-proizvođača električne energije u Srbiji, takozvanih prozjumera tri puta je veći ove godine nego prošle.
Prema podacima iz Registra prozjumera koji vodi Elektrodistribucija Srbije trenutno kod nas postoji 1.852 prozjumera u kategoriji domaćinstava, dve stambene zajednice (Subotica, Pančevo), kao i 631 pravno ili fizičko lice.
Iako broj prozjumera iz dana u dan raste, generalni sekretar Saveza energetičara dr Ilija Batas Bjelić ocenjuje za Danas da smo mi kao tržište za tu vrstu usluge i dalje „relativno mladi i nezreli“, a to što imamo samo dve stambene zajednice među prozjumerima smatra da je i to „na mišiće“.
– To je po prvi put uvedeno pre nekih godinu dana kod nas. Imamo određeno interesovanje javnosti, određenu zakonsku podlogu, imamo čak i firme koje su to počele da nude, evidentan je skok broja prozjumera, ali ima i problema. Mi zakonski, recimo, imamo problem sa instalaterima, sa time šta je sertifikovani instalater takvih sistema, pa onda imamo prosto začepljenje za tim uslugama kada vi hoćete da se priključite a ne možete da nađete ko će to da vam postavi, pa ne može distribucija da vam to ponudi… Znači to je kod nas krenulo i dečije bolesti su vidljive – navodi naš sagovornik.
Sa druge strane, Batas Bjelić ističe da je cena struje od septembra prošle godine povećana ukupno 26 odsto, što je, kaže, dobro za prozjumere, jer će ljude naterati da beže od te cene i da probaju da pronađu nešto jeftinije.
– Većina ljudi misli da može da bude na nuli – to je varka. Obično ljudi mogu da uštede 40 do 50 odsto, možda 60 odsto na računu, a li ne više od toga po sadašnjim uslovima. Generalno, svaka kuća u Srbiji može da bude dobra studija slučaja, dobra primena prozjumera pod uslovom da ne plati previše opremu – naglašava naš sagovornik.
Prema njegovoj proceni, oni koji bi se odlučili da putem solara proizvode struju za sopstvene potrebe u startu za opremu trebalo bi da izdvoje u proseku od 2.000 do 3.000 evra.
– I mi kao energetska zadruga “Sunčevi krovovi” pokušavamo da postavimo prvog zadružnog prozjumera. Nas 19-oro lica investira u jedan takav projekat. Uložićemo sredstva da kupimo opremu i da je postavimo na krovu jednog našeg člana i onda ćemo na osnovu njegovih ušteda mi da vratimo uloženi novac. Čekamo da nam vremenski uslovi dozvole da montiramo opremu na krov – dodaje dr Ilija Batas Bjelić.
Istraživanje o prozjumerima
Istraživanje NALED-a koje je sprovedeno ove godine pokazuje da čak 98 odsto prozjumera je solarne panele postavilo na krov objekta, dok je svega dva odsto panele postavilo na zemljište. Među ispitanicima koji su panele postavili na krov, 95 odsto njih je to učinilo na individualnim porodičnim zgradama, a pet odsto na krov poslovnog prostora.
Rezultati pokazuju i da prozjumeri u proseku proizvedu 60 osto električne energije koju potroše. Prosečan prozjumer na mesečnom niovu proizvede 732 kW električne energije, a potroši 1169 kW.
Skoro polovina ispitanika smatra da je delimično informisano o pravima i obavezama koje imaju kao prozjumeri, dok sa druge strane, tek 13 odsto njih smatra da je adekvatno informisano.
Preostalih 38 odsto prozjumera navelo je tada da misli da nije informisano u dovoljnoj meri, a kao glavne razloge su naveli da EPS ne iskazuje jasno uslove obračuna električne energije (28 odsto), nejasnost propisa (23 odsto) i netransparentnost uslova (21 odsto).
Centar za unapređenje životne sredine nedavno je i pokrenuo portal namenjen podršci i informisanju građana o izgradnji solarnih elektrana i sticanju statusa prozjumera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.