Razlike u temperaturi u centru Beograda i preko sedam stepeni: Istraživanje o mikroklimi ukazalo na gorući problem

To je pokazao jedan naučni rad, nakon što je grupa naučnika u junu i avgustu 2021. godine sprovela urbana bioklimatska i mikroklimatska merenja. Najveće razlike u temperaturi između gusto izgrađenih i zelenih površina zabeležene su u najtoplijem delu dana (između 14 i 15.30 časova), kada su one na nekim lokacijama prelazile i sedam stepeni Celzijusovih.

Merenja na pet lokacija u gradu (Obilićev venac, Ulica Đure Jakšića, prostor kod kod Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Košutnjak i Studentski park) vršili su stručnjaci sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Instituta “Jovan Cvijić” pri SANU, Geografskog fakulteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu.

Merenja su obuhvatila temperaturu vazduha i toplotni stres, odnosno toplotno opterećenje organizma i objekata. Koristili su poseban uređaj kestrel, koji vrlo pouzdano meri parametre koji su neophodni za urbana mikroklimatska istraživanja.

Naučnici su analizirali mikroklimatske uslove u različitim urbanim okruženjima kako bi poboljšali razumevanje temperaturnih uslova u gradu i doprineli kreiranju strategija za urbanizam i urbani dizajn pri kojem će klimatska pitanja biti uzeta u obzir.

Jedna od istraživačica na ovom projektu Milica Lukić sa Geografskog fakulteta u Beogradu, u razgovoru za Danas objasnila je da je namera bila da se ispita termalni konfor u Beogradu, budući da je prestonica Srbije poznata kao veliko ostrvo toplote, posebno u centralnim gradskim zonama.

– Najveće razlike u temperaturi između gusto izgrađenih i zelenih površina zabeležene su u najtoplijem delu dana, između 14 i 15.30. Na nekim lokacijama su prelazile sedam stepeni Celzijusa. Na primer, 23. avgusta je u Ulici Đure Jakšića maksimalna temperatura vazduha bila 40,6 stepeni, a u Studentskom parku svega 33,4 stepena. Ono što je alarmantno jeste što u ovom slučaju govorimo o svega par stotina metara na kojima vladaju potpuno različiti mikroklimatski i bioklimatski uslovi. To nam jasno pokazuje koliko je gradsko zelenilo važno za urbanu mikro-klimu, ali i koliko može povoljno uticati na opšte blagostanje građana – naglasila je Lukić.

„Intenzivna betonizacija, nema dovoljno zelenih površina“

Prema njenim rečima, tamo gde postoje zelene površine mikroklimatski uslovi su daleko povoljniji, temperatura je niža, što povoljno utiče na zdravstveno stanje ljudi.

– Problem sa Beogradom jeste što u centralnoj gradskoj zoni imamo svega 2,83 odsto zelenih površina i to je ispod svakog minimuma. Evropski standardi nalažu da svaki građanin živi i radi u prostoru gde se najbliže zelene površine nalaze na udaljenosti od 10 do najviše 15 minuta. Kod nas više od 300.000 građana nema zelene površine u tom opsegu od prostora u kom boravi. To je ono što je jako problematično, posebno u letnjem periodu – ukazala je Lukić.

Bolja situacija je u prigradskim anseljima zbog šuma. Sa prigradskim zelenilom, kako je navela Lukić, Grad Beograd ima svega nešto više od 13 odsto zelenila.

– Imamo intenzivan način urbanizacije i betonizacije centralnog dela grada, nestaju nam zelene površine i to je ono što treba da budemo svesni. Procenat zelenila opada iz godine u godinu zbog čestih izmena Zakona o planiranju i izgradnji i druge regulative. Nekad je taj udeo išao i do 40, 50 odsto – rekla je naša sagovornica.

Važno je, kako je dodala Lukić, i kako se zelenilo planira.

– Nije dovoljno da postavite travnjak a da to nije funkcionalno zelenilo koje će imati ulogu u sistemu. Važno je da li se tu nalazi neko živo rastinje ili su to samo žardinjere sa više ukrasnim biljkama koje nemaju pravu funkciju gradskog zelenila, već više vizuelno deluju – navela je ona.

Ovakvih mikroklimatskih i bioklimatskih merenja u Beogradu do sada nismo imali, ali su prema rečima Milice Lukić ona neophodna pre sprovođenja većih urbanističkih projekata ili izgradnje i proširenja stambeno-komercijalnih zona kako bi se još u startu odabrale opcije najpovoljn za građane

– Postoje dosta podataka i naučnih rezultata koji su bili zasnovani na objavljenim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) iz meteoroloških godišnjaka, ali ovakvih merenja na mikrolokacijama nismo imali. Dosta autora se bavilo urbanim ostrvima toplote grada Beograd i ranije i tih podataka ne manjka, ali ono što smo mi primetili kada smo upoređivali rezultate ranijih istraživanja to je trend porasta temperature. On je konstantan i tokom poslednjih 30 godina se uporno nastavlja – zaključila je ona.

Sprovedeno istraživanje je pokazalo da su zelene površine u centralnim gradskim zonama neophodne kako bi se jedan grad prilagodio izmenjenim klimatskim uslovima, jer imaju tu mogućnost da snize temperaturu vazduha. Neophodno je preispitati i politiku urbanog razvoja gradova u Srbiji.

Toplotni talas 2007. godine povećao smrtnost hroničnih bolesnika

Osvrćući se na to koliko visoke temperature nepovoljno utiču na zdravlje ljudi, posebno na hronične bolesnike Milica Lukić sa Geografskog fakulteta podsetila je na istraživanje koje se bavilo stopom mortaliteta i toplotnim talasom u Beogradu iz jula 2007. Tim stručnjaka je te godine u Beogradu pratio broj smrtnosti kod hroničnih bolesnika.

U periodu od 16. do 24. jula zabeleženo je 167 prekomernih smrtnih slučajeva (38 odsto), od kojih su 90 odsto bili ljudi stariji od 75 godina. Mortalitet kod starijih ljudi samo u tih nekoliko dana povećao se za 76 odsto. Stopa mortaliteta bila je dva puta veća kod žena u odnosu na muškarce.

– Istraživanje je pokazalo da je tačno u tom periodu, najačeg toplotnog talasa, došlo do izuzetnog porasta u bnroju smrtnih slučajeva kod hroničnih bolesnika, kod nekih grupa bolesnika smrtnost se povećala u tom periodu za 200 odsto. Taj toplotni talas bio je 2007. godine, a rad je objavljen šest godina kasnije, 2013. – navela je ona.

Kako se navodi u ovom naučnom istraživanju, toplotni talasi su sve veći rizik po zdravlje i povezani su sa značajnim porastom portaliteta i morbiditeta.

Najveći porast mortaliteta bio je od dijabetes melitusa (286 odsto), hronične bolesti bubrega (200 odsto), bolesti respiratornog sistema (73 odsto) i bolesti nervnog sistema (67 odsto).