Severna Makedonija osmislila interaktivnu mapu za priključenje solarnih elaktrana: Prozjumeri na mreži za manje od 30 dana

Poslednjih godina u regionu i Evropi je ogromno interesovanje domaćinstava, firmi, ali i privatnih investitora da izgrade fotonaponsku elektranu, kako za sopstvenu potrošnju, tako i za prodaju električne energije na tržištu.

Priključak na mrežu je ključan korak, pa su operatori distributivnog sistema (ODS) nezaobilazna adresa za sve njih. I za operatore i za buduće proizvođače struje sve ovo je novina, pa ima puno prostora da se procedura priključenja osmisli kako bi obe strane kroz ceo posao prošle što brže i lakše.

Sašo Saltirovski, izvršni direktor Elektrodistribucije, koja je članica austrijske EVN grupe, kaže za Balkan Green Energy News da u trenutku odluke da pripreme interaktivnu mapu takve mape nije bilo ni u jednoj zemlji u regionu i šire.

To je bio još veći motiv za njih da na što jednostavniji i interaktivniji način svim korisnicima elektrodistributivnog sistema omoguće informacije o priključenju na distributivnu mrežu.

Cilj im je bio, kako kaže Saltirovski, da svi zainteresovani dobiju potrebne informacije brzo i jednostavno, bez troškova i bez nepotrebnog administrativnog pritiska za podnošenje zvaničnih zahteva ODS-u, koji troše kapacitete ove kompanije i oduzimaju mnogo vremena.

Izdata saglasnost za priključenje još 600 MW

O kakvoj navali na ODS-ove je reč govori podatak da je Elektrodistribucija u poslednjih nekoliko godina priključila solarne elektrane snage 600 MW, od čega su 230 MW prozjumeri, a 370 MW proizvođači. Takođe, izdali su saglasnosti za priključenje fotonaponskih postrojenja sa odobrenjem za izgradnju za dodatnih 600 MW.

Kako saznajemo, počele su procedure za dobijanje saglasnosti za još nekoliko hiljada megavata, navodi Saltirovski.

Kako bi ove cifre pojasnio on navodi da je maksimalna potrošnja energije u elektrodistributivnom sistemu, koja se postiže u letnjem periodu pri maksimalnoj proizvodnji fotonaponskih elektrana, oko 700 MW. Naravno, kako kaže, to otvara mnoga druga tehnička pitanja vezana za pouzdanost prenosnih i distributivnih sistema.

Ali, takođe, ovakva situacija doprinosi da kapaciteti za priključenje fotonaponskih elektrana budu ispunjeni u većem delu mreže.

Interaktivna mapa je osmišljena tako da daje sliku trenutnog raspoloživog kapaciteta distributivnog sistema, kao i ukupnog kapaciteta sa svim potencijalnim proizvođačima koji su pokrenuli postupke.

„Osnovna namena interaktivne mape je da potencijalnim investitorima pruži signal o lokaciji u realnom vremenu, čime se izbegavaju nepotrebni troškovi za kupovinu zemljišta i otpočinjanje postupaka projektovanja fotonaponskih elektrana koje neće moći da se priključe na elektrodistributivnu mrežu”, poručuje Saltirovski.

Digitalizacija i transparentnost podataka smanjiće, kako su uvereni u Elektrodistribuciji, njihove administrativne poslove za analizu, obradu i dostavljanje informacija potencijalnim investitorima.

To će, kaže Saltirovski, opet koristiti ulagačima, jer će onda ti ljudski resursi biti angažovani za bržu izgradnju priključaka. Sve ovo je veoma pozitivno primljeno od strane postojećih i potencijalnih investitora, dodaje on.

Elektrodistribucija ima namenski tim koji se bavi digitalnim rešenjima zasanovanim na GIS tehnologiji, koja je najvažnija za funkcionisanje mape. Kombinacija geografskih funkcionalnosti i tehničkih podataka dala je konačan rezultat kojim smo zaista zadovoljni, ističe Saltirovski.

Vreme koje je potrebno da se novi proizvođači struje priključe na distributivnu mrežu Elektrodistribucije zavisi od nekoliko faktora. Ukoliko je reč o prozjumeru, odnosno ako ima postojeći priključak i ispunjava tehničke kriterijume, procedura obuhvata samo administrativni postupak i traje kratko, ne duže od 30 dana, a često i mnogo kraće.

Ako je reč o grinfild investiciji, vreme povezivanja zavisi od toga kolika nadogradnja mreže je potrebna. Saltirovski kaže da su lokacije proizvođača energije na distributivnoj mreži najčešće van urbanih sredina gde ne postoji energetska infrastruktura.

Zato je u najvećem broju slučajeva neophodna izgradnja više kilometara srednjenaponske mreže, trafo stanica, a ne retko i instalacija novih ćelija i zamena ili ugradnja novih transformatora u 110 kV trafo stanicama.

On kaže da u takvim slučajevima, vreme priključenja varira od nekoliko meseci do nekoliko godina, u zavisnosti od toga koja oprema se kupuje i koliko vremena je potrebno da se dobije saglasnost za izgradnju mreže.

To znači da mora da se obavi projektovanje, pribavljanje svih potrebnih saglasnosti i dokumentacije, kao i naravno najsloženiji deo, rešavanje imovinsko pravnih pitanja, ističe Saltirovski.