Da li je došlo vreme da se i školski sistem Srbije adaptira na izmenjene klimatske uslove?

Iz istog razloga u Hrvatskoj i jednom kantonu u BiH su na nedelju dana odložili početak škole. Stručnjaci koji se bave klimom kažu da nas vrućine očekuju i u godinama koje dolaze, te da se treba prilagoditi novim uslovima, uključujući i školski sistem.

Prof. Mirjam Vujadinović Mandić, doktor meteoroloških nauka sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu ističe da adaptacija školskog sistema na klimatske promene treba da bude urađena na sistematičan način, podržana od strane države.

– U ovom konkretnom slučaju, mislim da je najbolje rešenje bilo odlaganje početka školske godine za nedelju dana. Gradski sekretarijat za obrazovanje i lokalne samouprave je trebalo da analiziraju situaciju i predlože odgovarajuće mere, umesto što škole pojedinačno odlučuju o tome, pa su neke skraćivale časove, a neke ne. Problem je i što suša i toplotni talasi često nisu prepoznati kao elementarne nepogode i stoga izostaju organizovane mere, koje su nekada zaista neophodne u takvim situacijama, naročito kada je reč o najosetljivijim društvenim grupama, kao što su deca, stari ljudi, hronični bolesnici, invalidi, radnici na otvorenom i ljudi lošeg materijanlog statusa – ističe sagovornica Danasa.

Ona naglašava da unapređenje otpornosti sistema pa i školskog zahteva i propisivanje određenih mera.

– Tako nešto je na primer urađeno u predškolskim ustavanovama, koje su, zbog toga što su deca u vriću tokom cele godine, izloženije vrućinama od škola. Većina prostora u kojima borave deca u predškolskim ustanovama u Beogradu je klimatizovano, a za vreme toplotnog talasa, na osnovu upozorenja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, decu ne izvode napolje nakon 10 časova, kao ni u danima sa povećanim nivoom zagađenja vazduha – navodi Vujadinović Mandić.

Ukazuje na nekoliko mera koje bi država mogla da uvrsti za adaptaciju školskog sistema na klimatske promene.

– Kratkoročne mere koje bi mogle relativno brzo da se sprovedu jesu uvođenje klima uređaja u učionice, zavesa (pošto učionice najčešće imaju velike površine pod prozorima), prilagodljivost školskog kalendara (kao što je nastava već obustavljana u slučaju hladnog talasa 2012. i povećanog broja obolelih od gripa tokom nekoliko godina). Dugoročna rešenja bi uključivala povećanje energetske efikasnosti školskih objekata (zamena stolarije, izbor materijala za gradnju), možda neki vid centralne klimatizacije, ali i sadnju drveća u školskim dvorištima koja bi obezbeđivala prirodni hlad – navodi profesorka Poljoprivrednog fakulteta.

Da je Srbiji potrebna adaptacija školskog sistema na klimatske promene slaže se i Mirjana Jovanović, programska direktorka u oblasti Energija, klima i životna sredina u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ).

– Srbija je donela niz propisa i politika od značaja za klimatske promene. Međutim, koherentnog okvira za klimatske politike nije bilo, pa su klimatske promene uglavnom izostajale iz ostalih sektorskih politika u veoma važnim oblastima poput građevine, saobraćaja, energetike, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva itd. Obzirom na sve ekstremnije temperature kojima svedočimo, jasno da i školski sistem kao i svi segmenti društva zahtevaju prilagođavanje izmenjenim klimatskim promenama. Moralo bi da se u obzir uzme niz mera, od fizioloških uticaja povećanih temperatura na decu, preko tehničkih i energetskih karakteristika obrazovnih ustanova, izgradnje zelene infrastrukture, usklađivanja rasporeda i tipa nastave ekstremnim klimatskim uslovima, pa do pristupa vodi. Videli smo da je veliki broj gradova ovog leta trpeo restrikcije pijaće vode, koje i dalje traju – navodi Jovanović.

Ovi aspekti i potrebe školskog sistema za prilagođavanjem, kako kaže naša sagovornica, na žalost, nisu jasno prepoznati u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada Srbije usvojila u decembru prošle godine.

– Školski sistem se u Programu pre svega razmatra u kontekstu potrebe izmene obrazovnih programa kako bi se klimatske promene uključile u obrazovne kurikulume, na primer za potrebe proizvodnje stručnog kadra za prilagođavanje sektora poljoprivrede ili građevine. Međutim, prilagođavanje same obrazovne infrastrukture nije razmatrano na način na koji je razmatrano, na primer, prilagođavanje putne ili energetske infrastrukture. Postoji, međutim, jedna mera u okviru Akcionog plana Programa koja daje neki prostor za razmatranje ranjivosti učesnika obrazovnog sistema na uticaje klimatskih ekstrema, a to je mera broj 24: Unapređenje prevencije i praćenja uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi. Međutim, ova mera je usmerena isključivo na zdravstvene aspekte uticaja klimatskih ekstrema. Potrebe obrazovnog sistema za prilagođavanjem nisu na eksplicitan način prepoznate – ukazuje Mirjana Jovanović iz BOŠ-a.

Iz Ministarstva prosvete, do objave ovog teksta, nismo dobili odgovore na pitanje da li je došlo vreme da se i školski sistem adaptira na izmenjene klimatske uslove i šta ministarstvo planira po tom pitanju. Takođe, nisu odgovorili ni koliko škola u Srbiji trenutno nema klima uređaje.

U poslednje dve godine više od 400 miliona đaka širom sveta gubilo nastavu usled ekstremnih vremenskih prilika

Zatvaranje škola usled ekstremnih vremenskih prilika postaje sve češća pojava širom sveta, piše u novom izveštaju o obrazovanju koji je objavila Svetska banka. Kako se navodi u izveštaju, iako je u pitanju relativno česta pojava, privremeno zatvaranje škola je izrazito teško pratiti, posebno na međunarodnom nivou, jer ne postoji sistematizovan način praćenja i statistike o broju izgubljenih dana.

Ipak, na osnovu istraživanja i procena, u izveštaju se navodi da je samo u periodu između januara 2022. i juna 2024. godine čak 404 miliona dece širom sveta gubilo nastavu usled ekstremnih vremenskih prilika, prenosi Klima101.

Najmanje 81 zemlja sveta sprovela je u ovom periodu makar jednu meru obustave nastave, najčešće usled poplava, oluja i toplotnih talasa. U proseku, zemlje su tokom ovog perioda gubile čak 28 nastavnih dana na ovaj način, s time što ukupan prosek ne priča celu priču: siromašnije zemlje gubile su u proseku 45 dana, a bogatije samo 6.

Iako bi nam ove godine odlaganje početka školske godine možda olakšalo život, prekid nastave je samo zakrpa – znak nemoći pred opasnostima koje donose klimatske promene. Ali postoje i prava rešenja.

Izveštaj Svetske banke navodi veliki broj mera, praksi i novih pravila koja bi pomogla školama širom sveta, od sistema ranog upozoravanja (koji bi omogućio pravovremene reakcije nadležnih organa), preko infrastrukturnih rešenja, renovacija, različitih sistema hlađenja, informisanja, pa i organizacije nastave na daljinu.

Kako navodi Svetska banka, procenjena prosečna cena ovakvih mera je nešto preko 18 američkih dolara po detetu – i to kao jednokratna investicija. Naravno, prava cena zavisi od ogromnog broja lokalnih faktora, pa nama u Srbiji ovakve procene ne govore puno.

Koje propise o klimatskim promenama je Srbija donela?

Kao potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, koji je potvrdila 1997. i Pariskog sporazuma, koji je ratifikovala 2017. Srbija je donela niz propisa i politika u vezi sa klimatskim promenama.

U martu 2021. godine usvojen je Zakona o klimatskim promenama, čime je naša zemlja postavila okvir za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, kao i druge elemente klimatskih politika. Zakonom je propisano donošenje Strategije niskougljeničnog razvoja, usvojene u junu prošle godine i Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove (decembar 2023).

Dok strategija treba da usmeri Srbiju ka razvoju niskougljeničnog društva, Program prilagođavanja daje informacije o pravcima delovanja države u adaptaciji na klimatske promene i treba da omogući povećanje otpornosti srpske privrede na izmenjene klimatske uslove, kao i kvalitetan život građana u klimatski otpornom društvu.

Uz Program usvojen je i Akcioni plan, kojim je predviđeno niz najrazličitijih mera poput poboljšanje spremnosti građana Srbije na vremenske i klimatske ekstreme, povećanje otpornosti livada i pašnjaka na klimatske promene, jačanja kapaciteta i podizanj znanja radi prilagođavanja poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene ili povećanja otpornosti urbanih sredina na izmenjene klimatske uslove unapređenjem zelene infrastrukture.