Foto: Shutterstock/FahroniPrvi ugovor u okviru energetskog sporazuma sa SAD, koji će biti potpisan u sredu, donosi gradnju šest velikih solarnih farmi snage 1.000 megavata.
Stručnjak iz Saveza energetičara Željko Marković kaže za RTS da je gradnja solarnih elektrana naročito važna zbog manjka struje tokom letnjih meseci, dok je drugi važan razlog dekarbonizacija, pošto su preuzete obaveze u okviru evrointegracija.
Kapaciteti energije koju Srbija dobija kroz obnovljive izvore udvostručiće se izgradnjom šest solarnih elektrana na području Leskovca, Zaječara, Bujanovca, Lebana, Negotina i Odžaka, koja će biti omogućena ugovorom koji Srbija potpisuje sa SAD u sredu.
Srbija sada ima deset vetroparkova snage 511 megavata, 171 solarnu elektranu snage 65 megavata i 3.780 prozjumera, odnosno domaćinstava i firmi koji sami iz solarnih panela proizvode struju, snage 74 megavata.
Stručnjak iz Saveza energetičara Željko Marković rekao je u Dnevniku RTS-a da je gradnja solarnih elektrana naročito važna zbog letnjih meseci i da je tokom ovog leta Srbija morala da zbog suše uveze i do gigavat i po snage.
„Kada su godine loše, kada je loša hidrologija, tada su solari značajni u proizvodnom miksu električne energije“, kaže Marković.
Drugi važan razlog gradnje, prema njegovim rečima, jeste dekarbonizacija, jer su preuzete obaveze proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i smanjivanja upotrebe uglja u energetskom miksu.
Baterijska skladišta u solarima
Velike solarne elektrane koje će se graditi imaće baterijske sisteme za skladištenje električne energije.
„Sa baterijskim skladištima doprinosimo fleksibilnosti sistema. Mi imamo situacije u toku leta da u Evropi, kada imamo veliku proizvodnju iz solarnih elektrana, imamo i padove cena električne energije, kao i viškove“, kaže stručnjak.
Marković kaže da baterijska skladišta jesu način da se skladišti energija kako bi se trošila onda kada nema sunca, a da su značajna i radi stabilnosti sistema.
„Planovi o proizvodnji energije iz obnovljivih izvora realni“
Nacrt novog Zakona o energetici predviđa da do 2030. godine Srbija ima 45 odsto struje iz obnovljivih izvora, a sagovornik iz Saveza energetičara veruje da je plan ostvariv.
„To znači da je potrebno izgraditi dva gigavata u solarima i dva u vetroelektranama“, objašnjava Marković.
Ekspert dodaje i da se Srbija uklapa u planove zelenog dogovora EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
