Šta je pokazao „Izveštaj iz senke“ o stanju životne sredine u Srbiji?

Izveštaj iz senke, 11. po redu, pod naslovom „Godine prolaze, mi stojimo“, obuhvatio je 10 oblasti ekologije koje organizacije okupljene u Koaliciji prate na putu Srbije u EU.

Taj dokument pokazuje da je u prethodnoj deceniji Srbija u životnu sredinu uložila tek oko 30 odsto sredstava koje je planirala da uloži prema Nacionalnoj strategiji Srbije za aproksimaciju, a samo 20 odsto u investicije u infrastrukturu.

Programski menadžer za zaštitu životne sredine i klimatske promene Delegacije EU u Srbiji Antoan Avinjon izrazio je nadu da je danas vazduh u Beogradu dobrog kvaliteta, da se dobro diše i preporučio da se ide na planine gde se diše dobar vazduh.

On je napomenuo da sedam godina radi u Beogradu i da još očekuje unapređenje na tom polju, navodeći gradove kontinuiranog visokog zagađenja. Ukazao je da to nije jedini problem u Srbiji.

„U Beogradu živi dva miliona ljudi, a nula odsto vode se prečišćava“

Goran Sekulić iz Savetodavnog odbora Koalicije 27 upozorio je da je voda jedan od najvećih problema u zaštiti životne sredine, navodeći da se oko 15 odsto vode prerađuje, što je daleko ispod proseka EU i prihvatljivog standard.

U Beogradu živi oko dva miliona ljudi, a nula odsto vode se prečišćava, dok se 74 odsto vode gubi u potrošnji, rekao je Sekulić, dodavši da se još čeka zakon o vodama.

Ogroman pritisak na prirodu

Predstavnica Mladih istraživača Srbije Tanja Petrović upozorila je da dodatno zabrinjava to što su pojedini projekti obnovljivih izvora energije u neskladu sa očuvanjem prirode.

Ona je ukazala i da je ogroman pritisak na prirodu, a da je zakonski okvir zaštite bez napretka. Kao ohrabrujuće je navela to što je porastao procenat zaštite teritorije za 0,5 odsto i da je proglašeno novih 13 zaštićenih područja.

Predstavnica Alternative za bezbednije upravljanje hemikalijama Jasminka Ranđelović ukazala je da se u Srbiji dešava da propisi u toj oblasti kasne po pet godina i da se onda dogodi da supstance, koje su u EU zabranjene, dospeju na tržište Srbije.

Ona je upozorila da su ftalati jedinjenja koja se dodaju u PVC plastiku i tako se nalaze u mnogim proizvodima u svakodnevnoj upotrebi, ima ih i na deponijama, koji odatle dospeju u zemljište i onda na tanjir.

A da li ih imamo u organizmu, to ne znamo, jer u Srbiji nema biomonitoringa, istakla je Aranđelović i pozvala institucije da objave podatke o hemikalijama, pošto ni oni iz 2016. nisu javno dostupni.

Aranđelović je pozvala Ministarstvo zdravlja da objavi rezultate monitoringa o zdravstvenoj ispravnosti predmeta javne upotrebe, navodeći da postoji Baza o nebezbednim proizvodima na tržištu Srbije, u kojoj se trenutno nalaze četiri proizvoda.

O deponiji Duboko i odlaganju otpada

Predstavnik Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović ukazao je da se u oblasti upravljanja otpadom stvari guraju pod tepih i konstantno se beži od merenja.

Lokalne vlasti neće da povećaju stavku u računu za infostan, jer to nije popularno, a onda izdvajaju milione za sanacije deponija i mole se da se deponija ne zapali tokom njihovog mandata, rekao je Jezdimirović.

Ukazao je da je ukidanjem dozvole za deponiju Duboko kod Užica devet opština ostalo ostalo bez rešenja gde da odlažu otpad, a u to je uloženo mnogo novca.

Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole, govoreći o kvalitetu vazduha, istakao je da bi se trebalo fokusirati da se podaci o kvalitetu vazduha objavljuju u razumnom roku.

Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine navela je da se u Srbiji ne govori mnogo o buci i njenom uticaju na zdravlje ljudi.

Naše društvo nije svesno problema koje buka izaziva, iako je ne čujemo, izaziva stres u organizmu, što dovodi do povišenog pritiska, srčanog udara, dijabetesa, ukazala je Jovčić.