Šta je „tečno drvo“ i kakve veze ima sa zagađenjem vazduha?

U pitanju je urbani foto-bioreaktor pod imenom LiQUID 3, koga je osmislio tim sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja, a kako su objasnili to je biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u urbanim područjima, gde su koncentracije najveće.

Prema navodima autora projekta, LIQUID 3 sistem zamenjuje jedno odraslo drvo ili 200 kvadrata travnjaka.

Funkcioniše tako da u akvarijumu od šest stotina litara vode postoje mikroalge koje, vršeći fotosintezu, vezuje ugljen-dioksid i proizvodi kiseonik i biomasu.

Jedan od autora projekta i naučni saradnik dr Ivan Spasojević rekao je da je ideja bila da nađu alternativni koncept ozelenjavanja.

– Prednost tečnog drveta je u tome što može da se postavi za dan, ne morate da čekate 20 godina. Takođe, zauzima 3 kvadrata i ima dopunski urbane funkcije. Naravno, cilj nije da ovim zamenimo šume, već da popunimo one urbane džepove u kojima nemate prostor da postavite drvo. A mikroalge se nalaze u samoj srži borbe protiv klimatskih promena zato što polovinu kiseonika koja se proizvodi na svetu proizvode upravo mikroalge – naveo je Spasojević, tvrdeći da su mikroalge efikasnije 10 do 50 puta u odnosu na drvo.

U potrazi za najadekvatnijim sojem mikroalgi odlučili su se, kako kaže, za soj iz roda horela.

– One žive u vodi iz česme, nemaju nikakav problem, mogu da prežive na 5 stepeni Celzijusovih, mogu da prežive na 35, vrlo su izdržljive i to je njihova prednost. A biomasu koju prikupite od njih možete da koristite kao organsko đubrivo. Recimo, ako bi sistem koristilo „Gradsko zelenilo“ moglo bi da ga koristi za travnjake i cvetne zasade – rekao je Spasojević, dodajući da je ovaj projekat prvi takav u Srbiji.

I svetski mediji su izveštavali o ovom srpskom izumu.

LiQUID 3 je multifunkcionalan, može da se koristi kao klupa, poseduje USB punjač, a zahvaljujući solarnom panelu na vrhu uređaja, noću služi kao ulično osvetljenje.

Ovaj projekat dobio je prvu nagradu UNDP Srbija za najbolju inovaciju u okviru poziva koji je targetirao zagađenje urbanih sredina pod nazivom „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“.

– Sama instalacija nije samo klupa ili punjač ili foto-bioreaktor to je jedna tvrdnja jasno rečena, da je zaštita životne sredine jako važna – poručio je dr Ivan Spasojević.

Sa druge strane, Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Danas da je „tečno drvo“ fantastičan tehnološko-naučni poduhvat i zanimljivo rešenje, ali pojašnjava da nema veze sa zagađenjem vazduha.

– Ideja kao ideja je zaista fantastična i ja odajem priznanje autorima projekta i onima koji su to sproveli u delo. To je dobro u smislu promocije tema zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, ali u odnosu na zagađenje i ono što je naš glavni problem u ovom trenutku u Srbiji i u regionu, a to su suspendovane čestice, tečno drvo pa čak i obično nema nikakav uticaj. Tačnije, malo je veći uticaj pravog drveta jer na svom lišću prikuplja te štetne čestice i tu se smanji malo koncentracija. Ali generalno, ne postoji način da vi izvučete suspendovane čestice iz vazduha i da ih neka prirodna tvorevina bilo to pravo drvo ili imitacija drveta, preradi – objašnjava Lekić i dodaje da treba „napadati“ izvor problema.

Teško ćemo, kaže on, nešto postići ako ne krenemo da rešavamo problem sa izvorima zagađenja a to su termoenergetika kao sastavni deo industrije, saobraćaj i najveći zagađivači – srednja i mala ložišta koja koriste fosilna goriva.

Lekić ističe da se kod nas vrlo često mešaju pitanja klimatskih promena i adaptacija na klimatske promene sa pitanjima o zagađenju životne sredine.

– Prioritet na zapadu su klimatske promene, a kod kod nas još nije rešen ni predhodni problem a to je zagađenje – ističe on, dodajući da se „tečno drvo“ pre svega odnosi na temu klimatskih promena, odnosno koncentracije emisija ugljen-dioksisa u vazduhu, jednog od gasova staklene bašte.

– Ugljen-dioksid je gas koji je sastavni deo atmosfere i povećanje njegovog udela u atmosferi jedan je od razloga klimatskih promena. Samim tim, tečno drvo ima smisla u kontekstu smanjenja koncentracija gasova staklene bašte na celoj planeti. Naš udeo emisija gasova staklene bašte kao države značajan je u odnosu na našu veličinu, ali na svetskom nivou i ne. Naše termoelektrane zaista emituju ogromne količine ugljen-dioksida u atmosferu, ali to je u odnosu na razvijene zemlje zapada, Kinu, Indiju i SAD, bukvalno zanemarljivo – zaključuje on.