Šta sve bacimo kada bacimo elektronsku cigaretu?

To su elektronski uređaji napunjeni tečnošću, koja se zagreva i pretvara u paru, a pušačima neretko služe i da prenebregnu zabrane pušenja u zatvorenim prostorima poput aerodroma i tržnih centara.

Ovo tržište raste neverovatnom brzinom: 2011. elektronske cigarete koristilo je 7 miliona odraslih da bi se do 2021. godine njihov broj uvećao preko deset puta, na 82 miliona, piše portal Klima101.rs.

Međutim, kada se e-cigareta iskoristi ili pokvari, bilo to posle 400, 600, 800 ili šest hiljada puff-ova (odnosno pojedinačnih uvlačenja), ona se odbacuje.

Tako se stvara novi vid opasnog otpada, koji je istovremeno i plastični i elektronski, i to u ogromnim količinama: kako su proračunale Ujedinjene nacije, godišnje se iskoristi 844 miliona vejpova, što je otprilike jednako težini šest Ajfelovih kula.

Ali, tema e-cigareta je – baš poput njihovog sastava – dosta složenija od toga kako se čini na prvi pogled.

Dizajn e-cigareta ne omogućava lako rastavljanje, što komplikuje njihovu reciklažu

Osnovno pitanje je: šta se sa ovim đubretom dešava – da li se elektronske cigarete recikliraju ili skončavaju na smetlištima širom sveta, doprinoseći zagađenju?

„To su sada mahom jednokratni uređaji”, objašnjava za portal Klima101 Gojkan Stojinović, ekspert za upravljanje otpadom. „Dakle, u samom startu se tako mogu i posmatrati kao potpuno neekološki.”

Razgovarali smo i sa Nikolom Egićem, predsednikom udruženja reciklera Srbije, koji kaže da je problem sa elektronskim cigaretama dublji od toga.

„Dizajn e-cigareta ne omogućava lako rastavljanje, a pojedini delovi nisu reciklabilni što usložnjava i poskupljuje njihov tretman”, objašnjava Egić.

Gojkan Stojinović dodaje da recikliranje e-cigareta zahteva obiman „ručni” rad njihovog rasklapanja na delove: „Nije mi poznato da neko kod nas ima liniju koja bi uopšte imala mogućnost da ove uređaje reciklira.”

Proces reciklaže elektronskih cigareta je zahtevan, a odlaganje na deponije nanosi višestruku štetu životnoj sredini, počev od plastike do mnogih drugih komponenti u njihovom sastavu.

Jedna od njih je i – litijum.

Samo u Velikoj Britaniji, bacanjem elektronskih cigareta baca se i oko 23 tone litijuma godišnje

Jednokratni vejp u proseku sadrži oko 0,15 grama litijuma. Iako je to relativno mala količina, s obzirom na broj elektronskih cigareta koji se iskoristi u toku godine, kumulativno nastaju nezanemarljive količine.

Kako je procenila britanska neprofitna organizacija Material Focus, u Ujedinjenom Kraljevstvu se svake godine kupi pola milijarde e-cigareta (uključujući uređaje koji se pune i jednokratne), od čega se oko trećine baca.

I možda još bitnije: bacanjem elektronskih cigareta, Britanci godišnje bace i oko 23 tone litijuma (od toga 10 tona od jednokratnih vejpova). To je ekvivalentno količini koja se iskoristi pri proizvodnji baterija za 2.884 električnih vozila.

Prices of lithium are going up and yet we cant be bothered to recycle the 10 tonnes going into our streets and parks from the disposable vaping epidemic. All the UK government needs to do is require a £1 deposit to be paid and problem solved. https://t.co/koZXbMBuBC pic.twitter.com/fZYC5QvApT

— Mark Miodownik (@markmiodownik) June 16, 2023

„Litijumske baterije koje su opasan otpad imaju najveći negativan uticaj, i ne bi smele da se deponuju”, naglašava Gojkan Stojinović. „Povrh toga, one predstavljaju realan i visok rizik od požara, kako na deponijama, tako i u reciklažnim centrima, u vozilima, pa čak i u posudama na javnim površinama u koje budu bačene.”

Kako navodi Gojkan Stojinović, pored litijuma, e-cigarete sadrže i kompozite plastike, polikarbonate, ABS i slično.

„Zatim, tu su metalni elementi, štampana kola i materijali kao što je vata ili sintetički materijali, poput sunđera, koji se natapaju tečnošću kada su u pitanju vejp proizvodi. U tragovima ima i PG (propylene glycol), VG (vegetable glycol), nikotina, arome…”

Istraživanje jedne američke organizacije kaže da samo 8% mladih reciklira svoje e-cigarete kao elektronski otpad

Međutim, ako se elektronskim cigaretama upravlja odgovorno, na kraju se dobiju vredni materijali.

Kompanija Veolia u Severnoj Americi je recikliranjem 1,13 miliona setova za elektronske cigarete izdvojila preko 30 hiljada kilograma plastike, oko 20 hiljada kilograma žice, 24 hiljade kilograma litijum-jonskih baterija i isto toliko punjača.

Jedna od prepreka za odgovornije upravljanje e-cigareta mogla bi da bude i svest ljudi.

Naime, kako pokazuje istraživanje američke neprofitne organizacije Truth Initiative, sprovedeno među osobama od 15 do 24 godine starosti koje koriste jednokratne vejpove, korisnici nisu motivisani ili dovoljno osvešćeni da ih da ih odnesu na odgovarajuća reciklažna mesta.

Rezultati su obeshrabrujući: samo 8% ispitanika prosleđuje svoje uređaje u postrojenja za recikliranje elektronskog otpada nakon upotrebe.

Srbija – ne postoje konkretni podaci za količine otpada od e-cigareta

Dok Britanci znaju i koliko bi baterija za električna vozila mogli da naprave od litijuma iz odbačenih e-cigareta, stanje u našoj zemlji dosta je neuhvatljivije.

„Ne postoji posebno praćenje postupanja sa ovom vrstom otpada, ali je nesumnjivo da se organizovano sakupi samo manji deo”, otkriva Nikola Egić, predsednik Udruženja reciklera.

Iz Uprave za duvan, koja se nalazi u sklopu Ministarstva finansija, rečeno nam je da do sada nisu prikupljani podaci o broju elektronskih cigareta koje se godišnje plasiraju kod nas, ali je moguće da će se u budućnosti to promeniti.

„Kada nemate konkretne podatke, ne možete da planirate gotovo ništa od operative, logistike, kapaciteta”, ocenjuje Gojkan Stojinović, „a to vas onda ostavlja da nagađate i rešavate u našem stilu ‘štap i kanap‘. Nijedan ozbiljan investitor ili preduzetnik neće krenuti u avanturu bez konkretnih podataka i analize, osim ponekog entuzijaste.”

Drugim rečima, tačne brojke vezane za e-cigarete za sada nam ostaju nepoznanica što može da bude demorališuće za pokretanje biznisa. Ipak, Program za upravljanje otpadom daje uvid u širu sliku.

Kako se procenjuje, na tržište Srbije godišnje se plasira oko 60 hiljada tona električnog i elektronskog otpada, dok podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je tokom 2020. ponovo iskorišćeno 41.716 tona električnog i elektronskog otpada. Ali uz jednu bitnu ogradu: kako se navodi u Programu, „postoji malo podataka o količini generisanog i sakupljenog otpada od električne i elektronske opreme”.

Samo pojedini distributeri u Srbiji su uspostavili sakupljanje e-cigareta po sistemu jedan-za-jedan

Upravo je sakupljanje prvi korak ka reciklaži, ali izgleda da nam je u Srbiji upravo to kamen spoticanja, i da zbog toga propuštamo prilike da recikliramo više e-otpada.

„Raspolažemo operaterima koji su u evropskom vrhu u pogledu tehnološkog nivoa, i imaju kapacitete da prerade i veće količine otpada od električne i elektronske opreme od onoga što se trenutno sakuplja”, konstatuje Nikola Egić.

Iako postoje prodajna mesta na kojima možete odložiti vejpove na reciklažu, slovo zakona izgleda i dalje nije dovoljno oštro.

„Nažalost, podzakonski akt koji reguliše ovaj tok otpada nedovoljno jasno definiše odgovornost i ulogu distributera, odnosno trgovaca”, ocenjuje Egić.

„Potrebno je jasno utvrditi njihovu ulogu i obaveze, sa jedne, i osloboditi ih obaveza u pogledu ishodovanja dozvola i izveštavanja, sa druge strane, kako bi se omogućilo da ovaj kanal sakupljanja postane dominantan, a da se pritom ne ugrozi poslovanje ovih privrednih subjekata.”

On navodi da su samo pojedini distributeri uspostavili sakupljanje po sistemu jedan-za-jedan, što znači da pri kupovini novih e-cigareta prodavcu treba da predate stari uređaj.

Prema saznanjima Gojkana Stojinovića, uvoznici elektronskih cigareta i opreme imaju obavezu plaćanja naknade za posebne tokove otpada zato što stavljaju na tržište kako ambalažu, tako i plastiku i baterije.

„Koliko njih se ovoga pridržava, nisam siguran.”

Tržište elektronskih cigareta će do 2030. godine porasti gotovo pet puta

S obzirom na veliki rast interesovanja za e-cigarete, pretpostavlja se da će vrednost ovog tržišta na globalnom nivou skočiti sa 28 milijardi dolara u 2022. godini na preko 128 milijardi u 2030.

Već sada one se prepoznaju kao pretnja za životnu sredinu koja dolazi iz duvanske industrije, a situacija bi u narednim godinama mogla dodatno da se iskomplikuje.

Popularnosti e-cigareta doprineli su zabrane običnih cigareta, ali i uvreženo mišljenje da su zdravije bez obzira na to što su istraživanja i dalje ograničena. Mnogi im se okreću i kada žele da ostave pušenje.

Ne smemo zaboraviti ni agresivni marketing – sa primesama laži. Čak i na našim prostorima naići ćete na takve lepo skockane primere koji se protive zdravom razumu:

„Biti vejper znači imati bolja čula ukusa i mirisa, bolju cirkulaciju i snabdevanje kiseonikom. Bolju saturaciju i krvni pritisak! Pa čak i bolje fizičko i duhovno stanje organizma. Ovo je glavni razlog zašto postoje jednokratni vejpovi”, stoji na jednom od sajtova.

Naravno, elektronske cigarete samo su jedan delić problema: prema podacima Statiste, svet je tokom 2019. godine generisao 54 miliona tona e-otpada, od čega je manje od jedne petine (17,4%) reciklirano.

Hijerarhija upravljanja otpadom nas najpre upućuje na smanjenje proizvodnje đubreta, a zatim na popravke – ali pošto je korišćenje elektronskih cigareta odluka pojedinaca koji možda nisu voljni da se odreknu užitka, sledeća najbolja opcija jeste recikliranje.

Shodno tome, reciklažni sistem i u našoj zemlji treba da se pripremi za nešto što se, globalno gledano, već posmatra kao epidemija elektronskih cigareta. Terapija za ovu boljku istovremeno leči i druge sfere upravljanja e-otpadom, a prema tvrdnjama Nikole Egića, ona podrazumeva efikasnije sakupljanje i izmene podzakonskih akata.

„Država ulaže velike napore u tom pogledu, svedoci smo novog investicionog ciklusa, koji bi, između ostalog, trebalo da rezultuje izgradnjom centara za sakupljanje otpada u kojima će se sakupljati i otpad od električne i elektronske opreme iz domaćinstava.”

„To bi trebalo da bude praćeno hitnim izmenama pozakonskog akta koji uređuje ovaj tok otpada, sa ciljem da se jasno utvrde odgovornosti svih subjekata u lancu proizvodnje, odnosno uvoza, i distribucije proizvoda, kao i subjekata u sistemu upravljanja otpadom, u skladu sa najboljom evropskom praksom.”

Paralelno sa razvojem infrastrukture za sakupljanje i unapređenjem zakona treba da teče i edukacija samih građana, smatra Egić. „Nakon toga na scenu stupaju različiti mehanizmi finansijske (de)stimulacije potrošača i, na kraju, kažnjavanje onih koji se ne pridržavaju pravila.”

Kako zaključuje naš sagovornik, ovo će, zajedno sa zaokruživanjem sistema finansiranja tretmana posebnih tokova otpada, predstavljati osnovu za uspešno suočavanje sa izazovima u upravljanju otpadom od elektronskih cigareta.