Studija: Evropa ima dovoljno zemlje da poveća projekte energije sunca i vetra

Prema istraživanju, za dekarbonizaciju Evropske unije do 2040. potrebna je samo polovina zemljišta za koje se smatra da je pogodno za obnovljive izvore energije, isključujući prirodne rezervate i poljoprivredne površine visoke vrednosti.

„Kako se intenzivira debata o tome gde postaviti nove solarne i vetroelektrane, studija EEB-a pojašnjava prostorne zahteve za postizanje 100 odsto obnovljive energije u Evropi na održiv način“, navodi se u saopštenju.

EEB procenjuje da će samo 2,2 odsto ukupne zemlje EU biti potrebno za sadašnje i buduće solarne i vetroprojekte kako bi EU mogla da ukine i fosilna goriva i nuklearnu energiju i da postigne klimatsku neutralnost do 2040. godine.

Prema podacima Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, 5,2 odsto zemljišta u EU može se smatrati „prikladnim“ za razvoj solarne i energije vetra, na osnovu strogih poljoprivrednih, ekoloških i tehničkih kriterijuma.

Većina zemljišta pogodnog za održivi razvoj obnovljivih izvora energije nalazi se u ruralnim oblastima, sa 78 odsto za solarne fotonaponske sisteme postavljene na zemlji i 83 odsto za vetroparkove na kopnu.

„Samo urbana i industrijska područja ne mogu zadovoljiti sve potrebe za solarnim kapacitetom. Međutim, postoji mnogo degradiranog poljoprivrednog zemljišta na raspolaganju za proširenje solarne energije bez narušavanja ruralnih ekonomija.

Ovo se može uraditi u sinergiji sa proizvodnjom hrane i obnavljanjem zdravlja zemljišta“, saopštio je EEB.

U analizi se ističe da, pored degradiranih zemljišta, obnovljivi izvori energije mogu koegzistirati sa poljoprivredom i prirodom.

„Integracija solarne energije sa postojećim poljoprivrednim aktivnostima je moguća kroz standarde dvostruke namene kao što je agrosolarna elektrana“, navodi se u saopštenju i dodaje da zemlje EU mogu da ispune i ciljeve obnovljive energije i obnove prirode.

EEB ukazuje da Nemačka i Italija nemaju dovoljno zemljišta pogodnog za obnovljive izvore ako se izuzmu prirodni rezervati i produktivne poljoprivredne površine, ali da na drugoj strani Španija i Rumunija imaju znatno iznad svojih energetskih potreba.

Zato je, ističe EEB, neophodna evropska „supermreža“ za povezivanje resursa, balansiranje distribucije energije i postizanje dekarbonizacije širom EU kroz saradnju i smanjenje otpada.

Kosimo Tansini iz EEB izjavio je da se obnovljivi izvori energije mogu razvijati bez posledica po snabdevanje hranom ili prirodna staništa.

„Dokazi sugerišu da Evropa ima dovoljno zemlje za održivu ekspanziju obnovljivih izvora energije, isključujući zone bogate biodiverzitetom i produktivna poljoprivredna zemljišta, posebno u ruralnim regionima“, rekao je Tansini.

EEB je apelovao na kontinuiranu podršku kreatora politike, ulaganja u infrastrukturu i aktivno angažovanje s lokalnim zajednicama u cilju stvaranja održive i pravedne energetske budućnosti.