„Očigledno smo skrenuli s puta“: Svetska meteorološka organizacija upozorava na novi rekord koncentracija gasova koji zagrevaju planetu

Za samo dve decenije, koncentracija ugljen-dioksida porasla je za 11, 4 odsto, a Svetska meteorološka organizacija upozorava da se CO2 akumulira u atmosferi brže nego u bilo kom periodu tokom ljudskog postojanja.

Kako navpoode, na povećanje koncentracije uticale su visoke emisije CO2 iz sagorevanja fosilnih goriva, što je dodatno pogoršano velikim požarima i mogućim smanjenjem sposobnosti šuma da apsorbuju ugljenik. Prosečna površinska koncentracija CO2 na globalnom nivou bila je za 151 odsto veća nego u predinustrijskom periodu (pre 1750. godine), koncentracija metana za 265 odsto, a azot-dioksida za 125 odsto.

„Još jedna godina. Još jedan rekord. Ovo bi trebalo da bude alarm za uzbunu za donosioce odluka. Očigledno smo skrenuli s puta da ispunimo cilj Pariskog sporazuma da ograničimo globalno zagrevanje na znatno ispod 2 stepena Celzijusova i težimo ka 1,5”, izjavila je generalna sekretarka SMO Selest Saulo, dodajući da svaki delić povećanja temperature ima uticaj na naže živore i planetu.

Analiza podataka pokazala je da nešto manje od polovine emisije CO2 ostaje u atmosferi, oko jedne četvrtine apsorbuje okean i nešto manje od 30 odsto kopneni ekosistemi, iako postoji značajna varijabilnost iz godine u godinu zbog prirodnih pojava kao što je El Ninjo. Tokom godina El Ninja, nivoi gasova staklene bašte imaju tendenciju da rastu jer suša vegetacija i šumski požari smanjuju efikasnost kopnenih ponora ugljenika.

Zamenik generalnog sekretara SMO Ko Baret navodi da ovaj izveštaj upozorava da se suočavamo da potencijalnim začaranim krugom, kao i da prirodna varijabilnost klime igra veliku ulogu u ciklusu ugljenika. Međutim, ističe da klimatske promene mogu da dovedu do toga da ekosistemi postanu veći izvori gasova s efektom staklene bašte.

„Šumski požari bi mogli da ispuste više emisija ugljenika u atmosferu, dok bi topliji okean mogao da apsorbuje manje CO2. Posledica toga je da bi više CO2 moglo ostati u atmosferi ubrzavajući globalno zagrevanje“, rekao je Ko Baret.

Od 1990. do 2023. godine, zračenje – efekat zagrevanja naše klime – dugovečnim gasovima staklene bašte povećao se za 51,5%, a CO2 čini oko 81% ovog povećanja, prema godišnjem indeksu gasova staklene bašte Nacionalne uprave za okeane i atmosferu u Biltenu SMO.

S obzirom na izuzetno dug životni vek CO2 u atmosferi, sadašnji nivo temperature će trajati nekoliko decenija, čak i ako se emisije brzo smanje na nulu, navodi SMO. Poslednji put je Zemlja doživela uporedivu koncentraciju CO2 pre tri do pet miliona godina, kada je temperatura bila 2-3°C viša, a nivo mora bio 10-20 metara viši nego sada.