Proizvodnja farmerki Foto: Jakov Simović/ UNDP SrbijaNovi Pazar je jedan od najvećih tekstilnih centara u našoj zemlji, koji danas ima oko 80 registrovanih proizvođača. Istovremeno, titulu najvećeg tekstilnog centra prati i činjenica da se u ovom gradu godišnje proizvede oko 60 tona tekstilnog otpada, a stručnjaci kažu da dovodi do velikog zagađenja vazduha.
Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) podseća da je tekstilna industrija jedan od najvećih zagađivača životne sredine, a negativan uticaj je posledica velike potrošnje energije, vode i hemikalija u proizvodnji, sve većeg gomilanja tekstilnog otpada uzrokovanog “brzom modom“, dok pranjem odeće velika količina mikroplastike završi u morima i okeanima.
O ozbiljnosti situacije govori podatak da je za proizvodnju jedne pamučne košulje potrebno 2.700 litara sveže vode, što je jednako količini vode koja zadovoljava potrebe za pićem jedne osobe tokom 2,5 godine.
Kako bi se ovaj veliki problem rešio na globalnom nivou predlaže se razvoj novih poslovnih modela za iznajmljivanje odeće, dizajniranje proizvoda na način koji bi olakšao njihovu ponovnu upotrebu i reciklažu, podsticanje potrošača da kupuju odeću boljeg kvaliteta koja duže traje i generalno usmeravanje potrošača ka održivijim opcijama.
U Novom Pazaru, Gradska uprava i Javno komunalno preduzeće (JKP) „Gradska čistoća“ prepoznali su potrebu za hitnom reakcijom na problem nagomilavanja tekstilnog otpada i pokrenuli inicijativu za njegovo prikupljanje od lokalnih proizvođača tekstila, kao i transport, skladišenje i dalju distribuciju.
U tome ih je podržao Globalni fond za životnu sredinu (GEF) koji je donirao deo sredstava za nabavku specijalizovanog vozila za prikupljanje tekstilnog otpada, dok je ostatak obezbedio Grad Novi Pazar, navedeno je u saopštenju UNDP Srbija.
Direktor JKP „Gradska čistoća“ Faruk Suljević istakao je da je najbitnija primarna separacija, odnosno odvajanje na samom mestu nastajanja otpada.
„Tekstilni otpad se prikuplja od proizvođača i privremeno skladišti u Reciklažnom centru nakon čega se daje operateru koji od njega pravi druge proizvode za industriju nameštaja. Na taj način, osim što dolazi do smanjenja zagađenja životne sredine i što pomažemo tekstilcima da se reše otpada, doprinosimo da se proizvod koji više nema svoju svrhu ponovo vrati u privredne tokove. Drugim rečima, ovo je jedan dobar primer cirkularne ekonomije“, kazao je Suljević.
Kako je naglašeno, na ovaj način, zbrinjava se deo tekstilnog otpada koji je ranije odvožen na nesanitarnu deponiju ili završavao u individualnim ložištima, a samo u prvom mesecu sprovođenja projekta prikupljeno je i ponovo iskorišćeno 10 tona tekstilnog otpada u Novom Pazaru.
Na svaku krojnu sliku 20 odsto materijala otpadne
O razmerama tekstilog otpada i problemu koji on napravi svedoči i suvlasnik preduzeća „His-Exact“ Mirsad Ikić, firme koja se bavi proizvodnjom teksasa od 1988. godine.
„U procesu proizvodnje, na svaku krojnu sliku ostajalo nam je oko 20 odsto otpadnog materijala. Ako vam kažem da tekstil proizvodimo unazad više od 30 godina, jasno vam je da govorimo o značajnojkoličini otpada koji se gomilao“, naveo je Ikić.
Iz preduzeća „Mizan Lajn“ pohvalili su inicijativu zbog efikasnosti prikupljanja otpada.
“Možemo da pozovemo Reciklažni centar da dođu u bilo kom trenutku tako da nam se otpad više ne gomila, što nam omogućava da slobodno koristimo radni prostor”, rekao je predstavnik „Mizan Lajna“ Edin Totić.
Uz smanjenje zagađenja životne sredine, inicijativa će, kako navode iz UNDP-a, doprineti socijalnom uključivanju i ekonomskom mosnaživanju lokalnog stanovništva, u skladu sa Strategijom održivog razvoja Grada Novog Pazara, s obzirom na to da Reciklažni centar zapošljava osobe iz ranjivih kategorija stanovništva.
Očekuje se da će tekstilni otpad u ovom kraju tek postati vredna sirovina i lokalnim privrednicima doneti ekonomsku dobit, a osetljivim grupama stanovništva omogućiti bolje radne i životne uslove.
Rešenje „Primarna reciklaža tekstilnog otpada koji doprinosi rešavanju problema deponovanja otpada od teksila“ podržano je u okviru projekta „Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji – Cirkularne zajednice“, koji sprovodi UNDP, u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i uz finansijsku podršku GEF-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
