Da li je tele po imenu Hilda put ka „zelenijem“ stočarstvu i koliko može da utiče na klimu? (FOTO; VIDEO)

Rođenje jedne krave muzare u Škotskoj podstaklo je nadu da će se ubrzati smanjenje emisije metana u poljoprivrednoj proizvodnji. Hilda je prvo tele u stadu Langhil u južnoj Škotskoj rođeno vantelesnom oplodnjom i uzgajano tako da proizvodi manje metana.

Preživanje goveda i stajnjak proizvode metan, gas koji po tzv. 20-godišnjoj skali izaziva efekat staklene bašte i zagreva planetu čak 80 puta više od ugljen dioksida. Stočarstvo generiše oko 30 odsto globalne emisije metana, od čega dve trećine potiče od stoke koja se koristi za proizvodnju mesa ili mleka.

Veterinari i naučnici rođenje škotskog teleta pozdravljaju kao „veoma značajan“ trenutak kada je reč o smanjenju karbonskog otiska u stočarstvu.

Tri pomešane tehnologije za stado budućnosti

Hilda je rezultat kombinovanja tri već postojeće tehnologije, objašnjava Majk Kofej, profesor na Škotskom ruralnom koledžu, univerzitetu koji se fokusira na održivost, a partner je u projektu.

To su, kaže, sposobnost da se predvidi proizvodnja metana kod krave na osnovu njenog DNK, da se ekstraktuju jajne ćelije u mlađem dobu nego do sada i da se one oplode semenom sortiranom prema polu.

„Pomešate te tri tehnologije zajedno i to vam omogućava da, od teleta do teleta, ubrzate selekciju ženki za smanjeno emitovanje metana“, kaže Kofej. On očekuje da bi ponavljanje toga tokom godina stvorilo stado s malom emisijom metana.

Hilda, a calf in Scotland, has become the first born to the UK’s longest-monitored herd using IVF, which researchers said heralded a speedier breeding process to reduce methane emissions ⬇️https://t.co/8YppNJb2YX

— The Times and The Sunday Times (@thetimes) January 2, 2025

Rob Sajmons, iz veterinarske grupe „Paragon“, još jednog partnera u projektu, kaže da „genetsko poboljšanje po pitanju metana“ može da bude „ključno za nastavak obezbeđivanja hrane za ljude, uz kontrolu uticaja emisije metana na životnu sredinu u budućnosti“.

Stado Langhil deo je najdugovečnijeg projekta genetike stoke na svetu i za njega se biraju krave na osnovu faktora kao što su zdravlje, plodnost, produktivnost i unos hrane.

Tradicionalna selekcija zasnovana na tim karakteristikama do sada je pomogla u smanjenju emisije metana za oko jedan procenat godišnje, kaže Kofej. Očekuje se, kako dodaje, da će nova tehnika povećati to smanjenje za 50 odsto svake godine, što bi u narednih 20 godina predstavljalo ukupno smanjenje emisije od 30 procenata.

Jedna kanadska studija objavljena prošle godine takođe je pokazala da bi farmeri koji biraju i uzgajaju krave koje su „metanski efikasne“ mogli do 2050. godine da postignu smanjenje emisije od 20-30 odsto.

Trenutno nije isplativo, ali…

U čitavom svetu postoji milijardu i po grla goveda, od kojih je oko 270 miliona muznih krava. Godine 2022. globalna mlečna industrija vredela je nešto manje od 900 milijardi dolara.

Proces proizvodnje krave kao što je Hilda trenutno košta oko dva puta više od ekonomske vrednosti same životinje, kaže Kofej i dodaje da „to trenutno ne bi bilo isplativo [za farmere], ali poenta ovog projekta je da pokaže da to može da funkcioniše“.

Kofej navodi da su sledeći koraci da se istraži koja finansijska podrška bi bila moguća kako bi se po tom pitanju pomoglo farmerima. „Koje poluge ima vlada da promeni ekonomsko okruženje kako bi poljoprivrednicima bilo isplativo da to rade – nešto slično onome što su radili sa subvencijama za električne automobile.“

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dairy-Truth (@the_whole_truth_about_dairy)

Prelazak na električne automobile, ukazuje Kofej, dobra je analogija za promene kada je reč o smanjenju emisije metana kod krava. „Doći će trenutak kada će automobili na benzin prestati da se proizvode, ali će postojeći automobili na benzin i dalje da se koriste, a to vam je isto kao i sa stadom krava“, kaže.

Ujedno, Kofej naglašava da je projekat u kojem on učestvuje deo mnogo šireg talasa naučnih poduhvata. Pored onih koji koriste genetsku selekciju, ima i projekata koji istražuju uticaj aditiva za stočnu hranu – na primer morske alge koje sakupljaju metan u štalama i pretvaraju ga u biogas koji može da napaja vozila ili zagreva domaćinstva.

Stado Langhil korišćeno je i u studijama koje su istraživale kako promene u ishrani i upotreba đubriva utiču na emisiju gasova koji nastaju tokom proizvodnje mleka.

„Većina drugih zemalja u svetu radi istu stvar. To vam je kao neka međunarodna trka u smanjenju emisije metana kod preživara“, kaže Kofaj.

Da li je dovoljan selektivni uzgoj?

Jedna nova studija pokazala je da emisija metana raste brže nego bilo kog drugog gasa koji izaziva efekat staklene bašte.

Neki naučnici pritom ocenjuju da tehnološka poboljšanja u upravljanju farmama ne mogu da smanje te emisije u meri dovoljnoj da budu postignuti ciljevi Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja.

Oni tvrde da je jedini način da se to postigne značajno smanjenje proizvodnje mesa i mlečnih proizvoda i prelazak na ishranu više biljnog porekla.

Industrija mesa i mleka doprinosi između 12 i 20 odsto

globalnoj emisiji gasova staklene bašte i na nju otpada 60 odsto emisije prehrambene industrije. To je uglavnom uzrokovano ugljen-dioksidom koji se oslobađa zbog krčenja šuma za ispašu i stočnu hranu, kao i metanom koji emituje stoka.

Uprkos rastućoj popularnosti biljnih alternativa – kao što su bademovo ili ovseno mleko – kravlje mleko i mlečne proizvode i dalje konzumira oko šest milijardi ljudi u svetu, a očekuje se da će potražnja tokom sledeće decenije nastaviti da raste, procenjuje Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO). Takođe se predviđa da će globalna potrošnja mesa do 2030. da se poveća za 14 odsto.