Sredinom ovog veka temperatura u Srbiji i do 50 stepeni: Šta kažu stručnjaci prete li nam „smrtonosni toplotni talasi“?

„Toliko će porasti temperatura do sredine veka da će se, u dve do tri godine po deceniji, javljati takozvani ‘smrtonosni toplotni talasi'“, rekla je ona na okruglom stolu „Kritična pitanja Republike Srbije u uslovima klimatskih promena“, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Ona je rekla da se po različitim scenarijima, sa velikom verovatnoćom, zna da će sredinom veka u Srbiji porast srednje temperature „prevazići tri stepena Celzijusa, a krajem veka skoro šest stepeni“ u odnosu na radoblje 1961 – 1990. godinu.

Vuković Vimić je objasnila da se, u pogledu povećanja temperature u Srbiji, rezultati porede u odnosu na prosek za period 1961-1990. godina.

„Srbija se brže zagreva od globalnog proseka i brže će se zagrevati, jer je na severnoj hemisferi, na kopnenim površinama“, istakla je ona.

Vuković Vimić je dodala da se „od 2011. do 2020. godine svet zagrejao za 1,1 stepen u odnosu na preindustrijski period, dok je zagrevanje u Srbiji bilo 1,8 stepeni C“.

„Najbrže se zagreva letnja sezona. Zagrevanje je 2,4 stepena Celzijusa“, navela je Vuković Vimić.

Ona je rekla i kako se očekuje da će sredinom veka Srbija svake godine imati probleme sa sušom.

Prema njenim rečima, u Srbiji je, u periodu 1961-1990. bila prosečno jedna suša u deceniji, dok je od 2011. do 2020.godine bilo pet godina sa sušom, a do sredine veka očekuje se suša svake godine.

Ona je rekla kako se očekuje da će u svetu 2024. godina biti najtoplija godina do sada od kada je nastao čovek.

„To znači ulazimo u kritičan period kada već počinjemo da se približavamo globalnom klimatskom proseku koji je nepoženjan, odnosno granici od jedan i po stepen. Za sada smo na 1,2, – 1,3 višegodišnje vrednosti“, rekla je ona.

Akademik Fedor Mesinger rekao je da se u svetu od 1970. iz godine u godinu beleži vidno povećanje temperature.

On je ocenio da se globalno otopljenje ubrzava, a da je emisija gasova sa efektom staklene bašte sve veća iz godine u godinu i da se topi led u polarnim krajevima.

Mesinger je rekao da se povećava koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi. On je rekao da je svako ponaosob odgovoran „za emisiju više od jedne tone ugljenika“, odnosno za to što se u atmosferu ispusti 16 tona ugljen-dioksida.

Mesinger je naglasio da se topi led i da ga „ima jako mnogo“.

„Ako bi se sad led na Grenlandu otopio – visina svetskih okeana bi se podigla preko sedam metara“, istakao je Mesinger, objašnjavajući da više ne bi bilo Venecije i nekih drugih gradova.