Termoelektrana „Nikola Tesla A“ do aprila dobija postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova: Koliko će to smanjiti zagađenje vazduha?

„Izgradnja postrojenja za odsumporavanje u Termoelektrani Nikola Tesla A je jedan od najvažnijih ekoloških projekata u našoj zemlji čime će se obezbediti čistiji vazduh za građane Obrenovca i okoline kao i smanjenje emisije sumpor dioksida za oko 10 puta. Očekujemo da ćemo do aprila ove godine pustiti u probni rad ovo postrojenje koje će doprineti zdravijoj životnoj sredini, produžetku radnog veka elektrane i usaglašavanju sa graničnim vrednostima Evropske unije”, navela je ministarka u saopštenju.

Prema njenim rečima, sistem za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A gradi na četiri bloka, A3-A6, kao i postrojenje za pripremu krečnjaka i proizvodnju gipsa, kao nusproizvoda koji se može koristiti u građevinskoj industriji.

Ovo postrojenje neće samo smanjiti uticaj štetnih gasova na životnu i zdravlje ljudi, već će, zahvaljujući najsavremenijim tehnologijama, tvrdi ministarka, omogućiti da se od otpada proizvodi gips kao nusproizvod i koristi u građevinskoj industriji.

“Time pokazujemo da EPS može da ima značajnu ulogu u cirkularnoj ekonomiji u našoj zemlji. Ove nedelje su, prilikom testiranja postrojenja, iz otpada u TENT A proizvedene prve količine gipsa i transportovane do silosa, gde smo bili svedoci toga da blokovi A5 i A6 nisu ispuštali uobičajeni tamni dim, što su prvi pokazatelji značaja ovog postrojenja. Narednih sedmica će se nastaviti završni radovi i probna testiranja na blokovima A3 i A4 kako bismo uskoro imali funkcionalno i kompletno završeno postrojenje”, rekla je ona.

Projekat odsumporavanja u TENT A realizuje se uz finansijsku podršku Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) dok je japanska kompanija Micubiši (Mitsubishi Hitachi Power Systems) glavni izvođač radova. U izgradnji ovog postrojenja učestvuje i veliki broj domaćih kompanija.

“Uspešan završetak ovog projekta predstavlja dobru osnovu za buduću saradnju sa japanskim partnerima koji su iskazali veliko interesovanje, i o čemu smo detaljnije razgovarali prošle godine u Tokiju, za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica koja je jedan od najvažnijih projekata energetici“, rekla je Đedović Handanović.

Podsetimo, termoelektrana „Nikola Tesla” (TENT) je četvrti najveći emiter ugljen-dioksida među elektranama u Evropi. Sa čak 16,98 miliona tona emitovanog CO2 tokom 2022. godine, TENT je po emisijama uporediva sa termoelektranama u daleko većim ekonomijama od Srbije – u Rusiji, Poljskoj i Nemačkoj. Termoelektrana „Kostolac” se, sa 5.59 miliona tona CO2 emitovanih tokom 2022, takođe nalazi u 50 najvećih emitera u Evropi (naravno, kada govorimo o elektranama), i to na 33. mestu.

Kako piše portal Klima101 , ispred TENT-a nalaze se jedino termoelektrane Belhatov i Kozjenjice u Poljskoj, kao i termoelektrana Nojrat u Nemačkoj; pored njih, veći emiteri od TENT-a su i ruske elektrane Reftinskaja i Surgut-2 (koja je i druga najveća elektrana na prirodni gas na svetu), ali koje se geografski ipak nalaze u azijskom delu Rusije.

Ambiciozni ciljevi za dekarbonizaciju energetskog sektora

Ministarka tvrdi da Srbija ima ambiciozne ciljeve u procesu dekarbonizacije energetskog sektora i da su potrebne nove investicije u energetsku infrastrukturu i zaštitu životne sredine kako bi se obezbedili novi kapaciteti za proizvodnju zelene energije, ali i modernizovale postojeće termoelektrane u skladu sa najvišim ekološkim standardima.

„Osim izgradnje postrojenja za odsumporavanje u TENT A, u toku je izgradnja postrojenja za odsumporavanje u TENT B. Fizička realizacija projekta premašila je 60 odsto, a završetkom postojenja emisije sumpor-dioksida će se smanjiti za oko 20 puta. Takođe, blokovi B1 i B2 u Kostolcu već su dobili postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova. Energetska tranzicija podrazumeva da pored uvođenja novih kapaciteta iz OIE ispoštujemo najviše ekološke standarde u našim termokapacitetima koji će i dalje biti važan stub u energetskom miksu“, rekla je Đedović Handanović.