Toplotni talas u Srbiji: Kako je regulisan rad na otvorenom i koliko su radnici zaštićeni?

Prema prognozi RHMZ, maksimalne temperature danas će se kretati od 35 do 38 stepeni, sutra od 33 na severozapadu do 39 na jugu i istoku Srbije, dok će pik toplotnog talasa biti u petak i subotu sa maksimalnim temperaturama od 35 do 40 stepeni. Na snazi je trenutno u većini mesta narandžasti meteoalarm, dok će petak u Srbiji biti u „crvenom“.

Klimatolog Vladimir Đurđević je podsetio da su proleće, zima i jesen bili najtopliji do sada i cela 2023. godina najtoplija ikada u Srbiji i da je ovaj toplotni talas samo nastavak obaranja toplotnih rekorda.

„Ovo verovatno nije jedini toplotni talas, imaćemo ih sigurno u drugoj polovini juna, skoro sigurno, a možda do tada bude još jedna epizoda sa ovako visokim temperaturama“, naveo je Đurđević, gostujući na RTS.

Govoreći o položaju radnika koji su primorani da rade na otvorenom i na visokim temperaturama, Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije kaže za Danas da ,nažalost, nema preteranog pomaka.

– U ovoj zemlji još uvek se donose relativno dobri zakoni i propisi, međutim, njihovo sprovođenje u praksi je izuzetno upitno, u smislu toga da radnici sami kažu da po zakonu imaju pravo da određene poslove na otvorenom odbiju da rade na 40 stepeni, ali i u smislu odgovornosti samih poslodavaca. Nemamo velike vajde od inspekcije, jer dok oni dođu, reaguju – pojeo vuk magarca. Sa druge strane i oni odlučuju kada će izaći na teren, koliko je taj poslodavac bitan, da li je blizak vladajućoj strukturi, da li je strani investiror ili ne, i u zavisnosti od toga i donose rešenja – kaže naša sagovornica.

Savić naglašava da svaki radnik, koji radi na otvorenom, u periodu najviših temperatura ima apsolutno pravo da odbije da radi poslove koji su direktno izloženi suncu, čak i kada ima adekvatnu zaštitu, a uglavnom nema.

– Pored šešira sa obodom, između ostalog, predviđena je i pamučna garderoba za radnike, a ja garantujem da nijedan poslodavac u Srbiji to nije obezbedio. Recimo, u periodu od 12 do 16 časova može da radi neke druge poslove u zatvorenom ili pod nadstrešnicom gde će imati zaklon od direktnog izvora toplote. U slučaju da radnik ima problem kada odbije da radi treba da se obrati svom ili bilo kom drugom sindikatu i zatraži inforamciju oko svojih prava – ističe Savić.

Prema njenim rečima, najugroženiji radnici koji rade na otvorenom po visokim temperaturama su građevinski radnici i putari, koji najčešće nemaju nikakav zaklon.

– Dešava se da ima i savesnih poslodavaca koji prekidaju rad u takvim uslovima, pre svega, plašeći se nekog nesrećnog događaja i svoje odgovornosti, ali, nažalost, broj takvih ljudi je izuzetno mali. Još jedan problem je što, recimo, na građevini imamo manjak radne snage zbog čega na gradilištima rade i ljudi u zrelim godinama na koje ovi vremenski uslovi više utiču nego na mlađe ljude. Da ne pričam da najmanje trećina radnika u građevini radi na crno, bez ikakvih prijava. Imali smo probleme sa tim da poslodavac na gradfilištima obezbedi vodu, tera ljude na 40 stepeni da rade bez vode. Oni se snalaze, odu kupe vodu, ali po zakonu poslodavac je obavezan da u takvim uslovima obezbedi radnicima vodu i da im obezbedi neki zaklon, da ne budu direktno na suncu – navodi Savić.

Malo presuđenih slučajeva za povrede na radu

Komentarišući Zakon o zaštiti na radu, kaže da je to solidan zakon, na koji čak ni ljudi iz sindikata nemaju prevelike primedbe, ali da je problem u primeni i odgovornosti.

– Kada se ne daj bože desi neki težak slučaj sa smrtnim ishodom ili težim povredama, par dana se samo govori o tome i uglavnom bude odgovoran ne vlasnik, nego neki poslovođa, inženjer, šef gradilišta. Vrlo malo imamo presuđenih takvih slučajeva. Na prstima jedne ruke se može pobrojati koliko je onih koji su osuđeni i snose zakonske sekvence za takve događaje. Sve dotle dok vlasnik gradilišta, dakle onaj ko je investitor ne bude odgovarao na način kako je to potrebno i svojom ličnom imovinom i da mu se zaprećene zatvorske kazne određuju itekako bi se stvari promenile. Ovako, prolazi sve mimo bilo kakvih sankcija i nije ni čudo ljudi stradaju, ginu – naglašava ona.

S obzirom na to da nas i u budućnosti, prema najavama stručnjaka koji se bave klimatskim promenama, očekuju veliki ekstremi sa velikim sušama, visokim temperaturama, ali i poplavama treba razmišljati o položaju radnika koji rade na otvorenom.

Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pre par godina izdalo je smernice za poslodavce i zaposlene za bezbedan i zdrav rad na otvorenom na visokim temperaturama kako bi se smanjio rizik po zdravlje ali i kako treba postupiti u slučaju zdravstvenih problema.

„Kada tеmpеratura vazduha u lеtnjim mеsеcima prеlazi 36°C, zaposlеni koji obavljaju poslovе na otvorеnom, kao što su poslovi u građеvinarstvu, poljoprivrеdi i sl., smatra sе da radе u nеpovoljnim radnim uslovima, što možе nеgativno da utičе na njihovo zdravljе. Još 2007.godinе Vlada Srbijе donеla jе Prеporuku kojom sе poslodavcima prеporučujе da organizuju rad na takav način da sе izbеgnе obavljanjе tеških fizičkih poslova i izlaganjе dirеktnom sunčеvom zračеnju zaposlеnih naročito u pеriodu od 11 – 16 časova, ukoliko to dozvoljava procеs rada“, navode u smernicama.

Mеrе kojе su poslodavci dužni da primеnjuju pri radu na otvorеnom pri visokim tеmpеraturama su: organizacionе, tеhničkе, zdravstvеnе, promеna rеžima rada i dr.

„U praksi to podrazumеva čеstu zamеnu zaposlеnih za obavljanjе poslova na otvorеnom, čеšćе pauzе uz obеzbеđivanjе vеlikih količina vodе i bеzalkoholnih napitaka, obеzbеđivanjе prostora gdе zaposlеni mogu da sе sklonе od sunca i rashladе, obavеzno davanjе informacija zaposlеnima o opasnostima po zdravljе zbog izlaganja visokim tеmpеraturama, upoznavanjе zaposlеnih sa simptomima bolеsti prouzrokovanih visokim tеmpеraturama, obеzbеđivanjе i pružanjе prvе pomoći ukoliko dođе do zdravstvеnih problеma zaposlеnih i dr „, navodi se u ovim smernicama ministarstva.

Ukoliko poslodavci nе primеnjuju prеvеntivnе mеrе pri radu na otvorеnom pri visokim tеmpеraturama može doći do pogoršanja zdravlja zaposlenih, a najčešći simptomi su dеhidracija organizma, bržе zamaranjе, umanjеnjе sposobnosti za rad, povеćanjе grеšaka pri obavljanju posla, što možе da dovеdе do pojavе zamora, toplotnih grčеva, iscrpljеnosti, toplotnog udara i dr.

Toplotni talas – koliko trpi „fabrika na otvorenom“, a koliko ljudi

Prema rečima klimatologa Vladimira Đurđevića poljoprivreda je fabrika na otvorenom koja je izložena najviše ovim vremenskim situacijama koje su neprijatne ne samo za ljude, nego i za poljoprivrednu proizvodnju.

„Poljoprivrednici vrlo dobro znaju da je klima promenjena. Svake godine se suočavaju sa nekom vrstom ekstrema, da li je u pitanju grad, neko olujno nevreme koje može da nanese materijalnu štetu u smislu jakih vetrova. Imali smo prošle godine superćelijsku oluju u toku leta koja je nanela velike materijalne štete u poljoprivredi i na kraju suše koje su u našoj zemlji jednostavno postale dvostruko učestalije nego pre“, podvukao je Đurđević.

U Srbiji je, kako kaže, otprilike duplo više suša nego što smo ih imali pre 30 ili 40 godina i to dupliranje nije slučajno.

„To se desilo zbog globalnog zagrevanja, tako da svaka druga suša koja se desi u Srbiji verovatno se ne bi desila da nije globalnog zagrevanja, a suše mogu da nanesu materijalne štete koje se mere milijardama dolara. Imamo nekoliko suša u prošlosti kao što je bilo i 2017. i 2012. i neke možda čak s početka ovog veka koje su odnele velike materijalne štete i čak se te štete vide u našem godišnjem budžetu“, dodaje Đurđević.

Kako tvrdi, kod nas je postalo uobičajeno da u toku leta imamo tri-četiri toplotna talasa. To nije ništa neuobičajeno. Mi smo se i navikli na ovu vrstu temperatura.

Đurđević je napravio poređenje sa letom iz 90-tih i 80-tih godina i ukazao kada bi nam se desilo leto iz tog perioda, mislili bismo da se dešava neko ledeno doba.

„Ljudi su se navikli na ovako visoke temperature, recimo neka prethodna leta koja su bila isto toplija od proseka, ali za nešto manje nego što je uobičajeno, koja su bila toplija za jedan stepen više od proseka – ljudima se činilo da su ta leta bila prohladna i da su bila kišna. U stvari, leta treba da budu značajno prijatnija od ovog što mi sad imamo. Posebno recimo u gradovima te tropske noći to su bile pojave koje su bile vrlo retke u prošlosti“, kaže Đurđević.

Sada u toku leta u Beogradu ima i po tridesetak i četrdesetak tropskih noći zbog dodatnog efekta urbanog ostrava toplote što je prilično neprijatna situacija.

Koliko je opasan crveni meteoalarm?

Kada je uključen crveni meteoalarm to znači da je vreme vrlo opasno.

„U pitanju su naročito opasne vremenske pojave, a takvog su intenziteta da mogu da prouzrokuju veliku materijalnu štetu i da budu opasne po bezbednost ljudi i životinja. Treba se često informisati o detaljima očekivanih meteoroloških uslova i rizika i slediti naredbe i savete nadležnih državnih službi“, navode iz RHMZ.