foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Prethodnog vikenda, tokom noći i ranog jutra između subote i nedelje 13. i 14. jula, temperatura je trebalo da padne i omogući građanima Vršca da se odmore i naspavaju pre još jednog vrelog dana.
Međutim, to se u ovom banatskom gradu nije dogodilo. Temperatura tokom te noći nije pala ispod neizdrživih 30 °C, što je za ovdašnje uslove gotovo nezabeležena pojava — celih 10 stepeni Celzijusa iznad granice koja označava pojavu tzv. tropske noći, piše za Klima101 Milica Tošić, stručnjak za ekstremne prilike sa Instituta za meteorologiju.
U pitanju je bio samo jedan ekstrem u ovom paklenom julu.
Nakon što smo iza sebe ostavili najtopliji jun u istoriji merenja u našoj zemlji, sada svedočimo jednom od najintenzivnijih i najdugotrajnijih toplotnih talasa u istoriji merenja u Srbiji, koji širom zemlje testira naše zdravlje, privredu, energetiku, poljoprivredu, živce.
Počeo je 7. jula i još uvek nije ni blizu kraja. A evo nekoliko podataka koji možda najbolje oslikavaju razmere ovog nezapamćenog događaja.
U Ćupriji su zabeležena četiri uzastopna dana sa maksimalnim temperaturama preko 40 °C. Prosečna maksimalna julska temperatura u Ćupriji je 29 °C (što je, inače, već za oko 1,5 °C toplije od julskog proseka sredinom prošlog veka, što nam vrlo jasno govori o uticaju klimatskih promena).
Tropske noći su tokom ovog perioda zabeležene širom zemlje, od Sombora i Zrenjanina, preko Beograda i Pančeva, do Loznice, Niša i Vranja. Posle rekordnog Vršca tokom jednog ekstremnog vikenda, najtoplije noći bile su u Beogradu i Novom Sadu, usled fenomena urbanog toplotnog ostrva.
Čak je i u Sjenici, tradicionalno jednom od najhladnijih gradova u zemlji, koji se nalazi na preko 1000 m nadmorske visine na Pešterskoj visoravni, izmereno je za sada šest uzastopnih dana sa temperaturama preko 30 °C.
U Beogradu i Novom Sadu zabeleženo je 10 uzastopnih tropskih noći, a ta brojka će nastaviti da raste
Ipak, neophodno je govoriti i o Beogradu.
Mada u prestonici nisu izmerene najviše temperature u zemlji, važno je istaći da je trenutno već prošlo 10 dana a da temperatura niti jednom nije pala ispod 20 °C. Drugim rečima, u Beogradu je za sada bilo devet uzastopnih tropskih noći.
Taj trend će se nažalost nastaviti, pa se lako može desiti da u Beogradu bude i dve pune nedelje, pa i više uzastopnih tropskih noći.
Ali nije samo do tog praga: 13, 14. i 16. jula minimalne dnevne temperature u Beogradu bile su više od 27 °C.
Praćenje minimalne dnevne temperature tokom toplotnog talasa jednako je važno kao i praćenje maksimalnih: svežije noći omogućavaju da se ljudski organizam oporavi od toplotnog stresa koji doživimo u toku dana usled ekstremno visokih temperatura, pa su tropske noći veliko opterećenje za organizam.
Razlog ovako visokim minimalnim temperaturama su urbana ostrva toplote, čiji se efekat ovih dana, pored Beograda, oseća i u Novom Sadu: u glavnom gradu Vojvodine tropske noći takođe traju već 10 uzastopnih dana, i mada temperature nisu toliko visoke kao u Beogradu, one su se više puta kretale oko 25 °C.
Uzrok ovom toplotnom talasu je anticiklon, tj. sistem visokog vazdušnog pritiska, koji je već danima stacionaran iznad područja koje uključuje i Srbiju, a koji blokira dolazak hladnijeg vazduha sa severozapada.
Ovaj toplotni talas je već vreliji od dosadašnjeg rekordera po dužini, toplotnog talasa iz jula 2012. godine
Da li je ovaj toplotni talas rekordan? Odgovor je da, na više različitih načina, ali nam i drugi rekorderi iz prošlosti pomažu u razumevanju njegovih razmera.
Naime, dosadašnje najtoplije leto u istoriji merenja u Srbiji bilo je 2012. godine. Te godine takođe se dogodio ekstreman toplotni talas u julu, koji je trajao u proseku 12 dana, a u pojedinim delovima zemlje i 15 dana (inače prosečna dužina toplotnog talasa je 7 dana).
Za sada ostaje da se vidi da li će ga ovaj talas prevazići u dužini, ali nije ovde dužina jedina relevantna mera. Primera radi, u Beogradu, tokom toplotnog talasa 2012. godine minimalna dnevna temperatura niti jednom nije bila viša od 25,5 °C, dok je ove godine izmereno više njih sa preko 27 °C, pa su tropske noći ovaj put svakako „tropskije”.
Čak su i maksimalne dnevne temperature tokom tog toplotnog talasa bile nešto niže: primera radi, u Beogradu su u proseku maksimalne temperature bile za 1 °C niže nego danas.
Naravno, ovaj toplotni talas još uvek traje, i sva je šansa da će trajati duže od do sada rekordnih julskih 12 dana, pa ćemo ih moći uporediti jednom kada se ove vrućine najzad završe, ili makar smanje do određene podnošljivije tačke.
Aktuelna naučna saznanja kažu da ćemo, nažalost, u budućnosti doživljavati još češće i još intenzivnije toplotne talase
Prema poslednjem izveštaju Međudržavnog panela za klimatske promene (IPCC), toplotni talasi se usled klimatskih promena pojavljuju sve češće u toku godine, pa i u delovima sveta gde ih ranije nije bilo. Klimatska predviđanja ukazuju na to da će učestalost, ali i intenzitet ovih događaja do kraja veka biti sve veći.
Ovi uvidi važe i za Srbiju: u odnosu na period druge polovine prošlog veka, kada je prosečan broj pojavljivanja toplotnih talasa bio manji od 1 godišnje, mi danas samo u toku leta imamo i do 3-4 toplotna talasa. Posebno se ističu 2007, 2012, 2015, 2017 i 2022. godina, sa trajanjem toplotnih talasa u toku leta oko 10 dana.
Projekcije regionalnih klimatskih modela ukazuju na povećanje broja toplotnih talasa u Srbiji, za 2-5 više u pojedinim godinama, ali i na rast njihovog intenziteta, s obzirom na to da se očekuje i još veći broj tropskih noći, kao i dana sa maksimalnim temperaturama višim od 35 stepeni Celzijusa.
Posebno je opasna pojava dva ili više ekstremna događaja istovremeno, gde je tipičan primer toplotni talas i suša. Aktuelna naučna saznanja pokazuju da će sve češće biti kombinovane suše i toplotni talasi, ne samo u Srbiji, već i u Evropi, Australiji, više regiona SAD, u Kini i Indiji. Simultani toplotni talasi i suše često izazivaju povoljne uslove za požare, jer visoke temperature, niska vlažnost zemljišta i vazduha stvaraju idealne uslove za izbijanje i širenje požara.
U međuvremenu, ovaj jul nastavlja da probija neprijatne rekorde. Biće potrebno vremena da se potpuno sagleda, ali jedno je sigurno: ovaj toplotni talas postaće reper za buduće ekstremne letnje prilike. Makar, kako nam govore projekcije, dok ga neki budući ekstremni događaj u narednim godinama ne bude pretekao.
Šta su tačno toplotni talasi?
Toplotni talasi su meteorološki događaji tokom kojih su uslovi natprosečno topli u odnosu na ono što normalno očekujemo, i to tokom dužeg vremenskog perioda. Ali šta je tu tačno normalno?
U meteorologiji, za identifikaciju ekstremnih vremenskih uslova koristi se tzv. devedeseti percentil. Zamislite da imate 100 dana sa zabeleženim maksimalnim temperaturama za svaki dan. Ako te temperature (odnosno dane) poređate od najniže do najviše, devedeseti percentil bi bila temperatura ispod koje je 90 od tih 100 dana. Dakle, u ovom slučaju, 10 najtoplijih dana imaju temperature više od devedesetog percentila.
Toplotni talasi su onda periodi tokom kojih su maksimalne dnevne temperature danima u tom rangu, tj. toplije od 90% istorijskih temperatura u tom delu godine. One se zapravo mogu pojaviti tokom bilo kog godišnjeg doba (ove godine je npr. bio zabeležen toplotni talas u februaru koji je trajao 8 dana), ali letnji toplotni talasi su najčešći – i najvidljiviji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
