U februaru zabeleženo rekordnih 3.000 požara u brazilskoj Amazoniji, krivac su – klimatske promene 1Foto: EPA-EFE/MARCELO SAYAO

Sredinom prošle godine, Amazonsku prašumu pogodila je nezapamćena suša. Reka Amazon pala je na najniže nivoe u poslednjih 120 godina, u tamošnjem jezeru Tefe uginulo je na desetine delfina, a usled presahlih vodotokova, lokalne zajednice suočavale su se sa neuspelim žetvama i nestašicama pijaće vode i struje.

Studija iz januara ove godine utvrdila je da su za poražavajuće sušno stanje Amazonije odgovorne klimatske promene.

Ali uloga porasta temperature u degradaciji ovog globalno bitnog ekosistema na staje na suši. Toplo vreme u kombinaciji sa dehidriranom vegetacijom stvara veći rizik od vatrenih stihija.

Proteklog meseca zabeleženo je skoro 3 hiljade požara u brazilskim delovima prašume, pokazuju satelitski snimci nacionalnog instituta za istraživanje svemira INPE. To je najviši broj zabeležen tokom februara, počev od 1999. kada je počelo praćenje, prenosi portal Klima101.

Da je obaranju februarskog rekorda doprinelo i globalno zagrevanje, potvrđuju i eksperti.

„Klimatski faktor svakako igra fundamentalnu ulogu u ovoj anomaliji”, rekla je novinskoj agenciji AFP Ane Alenkar, direktorka za nauku u istraživačkom institutu IPAM Amazonia.

Tačan broj registrovanih požara u mesecu za nama iznosi 2.940, što je 67 odsto više u odnosu na prethodni rekordni februar 2007. kada je zabeležen 1.761 požar. To je ujedno i četiri puta više vatrenih stihija u Amazoniji u Brazilu u odnosu na isti mesec prošle godine.

Najteže je pogođen severni deo prašume, posebno brazilska država Roraima u kojoj se nalazi rezervat Janomami koji naseljavaju domorodački narodi.

Dok požari gore, dolazi do oslobađanja ugljen-dioksida uskladištenog u biljkama. Prema podacima Službe za klimatske promene Kopernikus, tako je februar 2024. preuzeo još jednu neslavnu titulu: procenjene prosečne mesečne štetne emisije (zaključno sa 27. februarom), samo u Roraimi, iznose 2,3 megatona (2,3 miliona tona) što je najviša količina u poslednje dvadeset dve godine.

Oko 60% Amazonske prašume nalazi se u Brazilu. Ali vatrene stihije harale su u drugim zemljama u kojima su se smestila „pluća sveta”… Primera radi, štetne emisije nastale zbog februarskih požara u Venecueli procenjuju se na 5,2 megatone.

Amazonska prašuma predstavlja jedan od globalno važnih centara biodiverziteta. Njena ranjivost na klimatske promene, pre svega kroz povećanu opasnost od požara, produbljuje postojeći problem, pa se Amazonija od rezervoara ugljenika transformiše u emitera ovog gasa koji zagreva atmosferu.

Očuvanje prirode zapravo je još jedan motiv za borbu protiv klimatskih promena, a istovremeno i bitno sredstvo na tom frontu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari