Opstanak 38 odsto vrsta drveća u svetu je ugrožen, a gubitak šuma predstavlja veliku pretnju hiljadama drugih biljaka, gljiva i životinja, prema najnovijem izveštaju Međunarodnog saveza za očuvanje prirode (IUCN).
Na ažuriranoj Crvenoj listi IUCN-a, koja je najsveobuhvatniji svetski popis ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, kao „skoro ugrožen“ sada je naveden i zapadnoevropski jež, pošto je njegova populacija smanjena za 30 odsto tokom protekle decenije.
Na listi se sada nalazi više od 166.000 vrsta, od kojih je više od 46.000 pod pretnjom izumiranja.
Od najmanje 47.282 vrste drveća koje su na Crvenoj listi IUCN, procenjuje se da je ugroženo 16.425 vrsta.
Drveće čini više od jedne četvrtine vrsta na Crvenoj listi, a broj ugroženih stabala je više nego dvostruko veći od broja svih ugroženih ptica, sisara, gmizavaca i vodozemaca zajedno.
Najveći udeo ugroženog drveća nalazi se na ostrvima, a kao glavni razlozi su krčenje šuma zbog urbanog razvoja i poljoprivrede, invazivne vrste, štetočine i bolesti.
„Klimatske promene sve više ugrožavaju drveće, posebno u tropskim oblastima, kroz porast nivoa mora i jače i češće oluje“, navodi se u saopštenju i dodaje da su rešavanje pretnji sa kojima se drveće suočava, zaštita i obnova staništa od ključne važnosti za sprečavanje izumiranja na ostrvima i širom sveta.
U Južnoj Americi, koja ima najbogatiji biodiverzitet, procenjuje se da je u opasnosti od izumiranja 3.356 od 13.668 vrsta, najvećim delom zbog krčenja šuma za uzgoj useva i stočarstvo.
„Ova sveobuhvatna procena predstavlja prvu globalnu sliku statusa očuvanja drveća, što nam omogućava da donesemo bolje informisane odluke o očuvanju i preduzmemo mere za zaštitu drveća tamo gde je to hitno potrebno“, rekla je Malin Rivers iz međunarodne organizacije za očuvanje botaničkih bašta.
Pored toga što drveće ima ključnu ulogu u ciklusima ugljenika, vode i hranljivih materija, formiranju tla i regulaciji klime, IUCN ističe da ljudi takođe zavise od drveća. Više od 5.000 vrsta drveća na Crvenoj listi IUCN koristi se u građevinarstvu, a više od 2.000 vrsta za lekove, hranu i gorivo.
„Drveće je neophodno za održavanje života na Zemlji kroz njihovu vitalnu ulogu u ekosistemima, a život i sredstva za život miliona ljudi zavise od njih“, rekla je generalna direktorka IUCN-a Gretel Agilar.
IUCN je takođe saopštio da je zapadnoevropski jež na Crvenoj listi iz grupe „najmanje zabrinutosti“ premešten u grupu „skoro ugroženih“ vrsta.
Procenjuje se da se broj ove vrste u poslednjih 10 godina smanjio u više od polovine zemalja u kojima živi, uključujući Veliku Britaniju, Norvešku, Švedsku, Dansku, Belgiju, Holandiju, Nemačku i Austriju. Populacija je prepolovljena u Bavarskoj i Flandriji.
Najveća pretnja ježevima je delovanje ljudi, posebno degradacija ruralnih staništa intenziviranjem poljoprivrede, putevima i urbanim razvojem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.